Arhitekta na radnom zadatku u inostranstvu

Život i rad u inostranstvu uvek su aktuelna i zanimljiva tema. Naši zaposleni, koji su neko vreme zbog studija ili posla boravili u inostranstvu, pisali su o tome na svojim blogovima, a sada sa vama delimo jedno specifično iskustvo.

Ivana Jovanović, titula joj kaže m.arch, koleginica je na zadatku u susedstvu. Od septembra 2017. njena adresa je Varna, drugi po veličini grad u Bugarskoj.

Kada si počela da radiš u Delti? Šta pamtiš kao najlepše iz tog perioda?

Došla sam u Deltu 2014. godine, tačnije u Delta Real Estate, preko programa Mladi lideri. Bila sam prvi Mladi lider u DRE-u i nisam imala rotacije – to je za inženjere specifično.
Posebno sam ponosna na nagradu za najuspešnijeg Mladog lidera druge generacije, koja mi je obezbedila pohađanje kursa Young Managers Program, u Bledskoj školi menadžmenta.

Na kojim projektima si do sada radila?

Imala sam baš sreće da na početku karijere radim velike projekte. Učestvovala sam u fazi projektovanja DTS logističkog centra, Delta Planet šoping mola na Autokomandi i poslovnog sedišta Delta Holdinga.
Bila sam projekt koordinator Iskre, Centra za sport i rehabilitaciju OSI u Kragujevcu u projektovanju i u izvođenju. Izdvojila bih takođe i Internacionalni sajam automobila – štandove BMW/Mini/Honda.
Kada je počeo projekat Delta Planet Varna – postala sam vodeći projekt menadžer.

Završila si osnovne i master studije Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Na kom nivou je znanje naših arhitekata u poređenju sa strancima?  

U Srbiji postoje jake inženjerske škole i dobri stručni kadrovi. Problem je što zaostajemo za evropskim zemljama u svim oblastima, pa se to odražava i na našu struku. Pod tim podrazumevam sticanje iskustva, mogućnost bavljenja određenom tipologijom objekata, savremenom praksom ali i mogućnostima za praćenje najnovijih trendova u industriji.

Koje su osnovne razlike u poslovanju kod nas i u Bugarskoj?

Rekla bih da je kod naših suseda situacija malo opuštenija ali nisam sigurna da li je u pitanju razlika u karakteru ili mentalitetu. Ja sve posmatram iz prizme poslovanja naše kompanije, koja je svakako daleko naprednija i u poslovanju i u načinu razmišljanja od mnogih u regionu.

Opiši kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Radni dan na gradilištu počinje u 8h. Redovni obilasci objekta i provera kontrole kvaliteta izvedenih radova, sastavni su deo svakog dana. Takođe, u periodu kada je gradilište aktivno, održavaju se redovni sastanci sa svim učesnicima na projektu, a to su – izvođač i podizvođači, dobavljači, projektanti, tenant koordinator. Rešavaju se trenutna i hitna pitanja, proveravaju uzorci dostavljenih materijala, tehnička rešenja, dostavljene ponude i slično. Sastavni deo posla je i bavljenje zakupcima, iz tehničkog ugla – podloge, pitanja, koordinacija njihovih zahteva i radova, obilasci njihovih inženjera, merenje radnji i dr.
Kao arhitekta, moj posao je ne samo tehnički nego i estetski, vodim računa o finalnom izgledu i proizvodu svega što se na objektu radi. Gradilište radi do 17h, nakon čega se rade izveštaji, analize, dopunske provere i planovi za naredni dan.
S obzirom na to da je objekat u završnoj fazi (otvaranje je 28.03.2019.) sada su radovi  sve intenzivniji, a broj zakupaca koji izvodi svoje radove sve veći.

Koji su najveći izazovi sa kojima si se suočila tokom karijere?

To bi definitivno bila funkcija rukovodećeg lica na gradilištu. Trebalo je uveriti kolege da neko tako mlad može da iznese sve izazove koje ta pozicija nosi.

Kako se osećaš kada se projekat završi? Da li nakon završetka projekta pratiš njegov „dalji“ život?

Osećaj je neverovatan kada se pređe put od ideje na papiru do njene konačne materijalizacije. Završen objekat je nagrada za uloženo vreme, zalaganje i trud. A život završenih objekata pratim koliko mi to vreme i obaveze dozvoljavaju, zbog fokusa na naredni projekat.

Na koji projekat ili poslovni uspeh si posebno ponosna?

Svakako će to biti Delta Planet Varna, kao moj najveći projekat do sada, i  projekat sa velikim brojem izazova koje smo uspešno savladali kao pojedinci ali pre svega kao tim. To nas je sve ojačalo.

Šta bi savetovala mladima koji žele da započnu ili nastave svoju karijeru u inostranstvu?

Da se ne boje odlaska u novo i nepoznato, da veruju u svoj izbor i jako „zagrizu“.

Da li si naučila bugarski?

Za nešto više od godinu dana, koliko sam u Varni, zadovoljna sam svojim znanjem bugarskog jezika. Koristim ga u svakodnevnoj komunikaciji, ali i u poslu. Svakog dana se trudim da naučim nešto novo i da napredujem, jer znanje jezika zemlje u kojoj neko živi i radi, smatram jednim od glavnih preduslova za ugodniji život.

Kako provodiš slobodno vreme?

Malo ga ima ali mi mnogo znači. Volim da prošetam pored mora, to je uvek dobro za opuštanje od svih poslovnih obaveza. More je ovde bonus.

Šta je najbolji, a šta najteži deo tvog boravka u Varni?

Svakako da je sam projekat najbolji deo – iskustvo je apsolutno nemerljivo. A najteži – to što je sve drugo, a bitno, ostalo u Beogradu, porodica, prijatelji… Međutim, iako je dosta teško, a ponekad i vrlo naporno, uspevam da izbalansiram dosta toga što želim i što mi je  važno.

3 Ivanina saveta za lakši život izvan svoje zemlje

1. Ako birate lokaciju sami, idealno da bude na do 5/6 sati vožnje kolima, ili da postoji direktna avionska linija.
2. Internet komunikacija – iako nekada deluje nedovoljno, to je jedino što imate, koristite je pametno, i delite vreme sa ljudima koje ste ostavili kod kuće, kako biste i dalje koliko toliko aktivno bili deo njihovih života, a i oni vašeg. Obostrani je benefit.
3. Uvek naučite jezik zemlje u kojoj ste, ne oslanjajte se nikada samo na engleski, kao jezik koji svi znaju i svi razumeju jer to nije uvek slučaj, a i uvek je bolje da vas tretiraju kao lokalca (posebno kada vide da ste se potrudili da naučite jezik, žargonske fraze…) nego kao stranca.

Ivana Jovanović, Koordinator za projektovanje i izgradnju

 Tanja Vasojević, Saradnik za internu i eksternu komunikaciju