Viši potpredsednik Delta Holdinga i regionalni direktor IHG-a, Živorad Vasić, dao je intervju za srpsko izdanje časopisa “The Economist: Svet u 2020” koji izdaje Color Press grupa. Prenosimo vam ovaj intervju u celosti.
Upoznajte Živorada Vasića, regionalnog direktora IHG, iz drugog ugla. Jedan od najvećih poznavalaca hotelske industrije u regionu govori o školovanju i povratku u Srbiju, kako bira hotel u kome odseda i šta očekuje u godini pred nama.
Često putujete. Šta je vama lično bitno pri odabiru hotela i destinacije?
– Imam sreću da radim za kompaniju „InterContinental Hotels Group“, koja ima više od 11.000 hotela, tako da smo zastupljeni širom sveta. Bitno je i da imamo 17 brendova i da ja često menjam brendove u kojima odsedam. Meni nije ideja da na poslovnim putovanjima boravim samo u luksuznim hotelima zato što svaki brend nudi nešto drugo. Kada uđem u hotel, gledam tri stvari. Dokazano je i da većina putnika formira mišljenje o hotelu na osnovu toga. Prva je ljubaznost osoblja, i to je kliše, o tome svi pričaju. Druga je da li je mlaz tuša dovoljno dobar i da li je bilo lako podesiti vodu, a treća stvar je da li postoji različita vrsta jastuka. „Holiday Inn“ ima fantastičan primer, „pillow menu“, na kom su tri vrste jastuka (soft, medium, strong) koje, ako su vam bili dobri, možete da kupite pri izlasku iz hotela. Takođe mislim da nije bitan toliko izgled hotela koliko čistoća, i gosti to vrlo dobro primećuju.
Diplomirali ste na Bostonskom univerzitetu. Prema vašem mišljenju, koliko je bitno formalno obrazovanje, a koliko ono neformalno?
– Mislim da svaki student na početku studiranja ne analizira duboko šta je to i zašto je važno za njega. Teško je tokom ranijeg školovanja sa sigurnošću predvideti ko će šta studirati i jako su važni afiniteti, ali i okolnosti. Ja sam imao sreću da sam odlučio da studiram hotelski menadžment i da sam posle nastavio da se bavim tim poslom i da u tom poslu u svakom segmentu uživam. Kod američkih univerziteta dobra je kombinacija učenja i prakse. Kada sam ja studirao, bilo je obavezno 1.200 radnih sati prakse, uz uslov da oni nisu stečeni u zemlji iz koje potičete, kako bi se izbegla svaka mogućnost da ste do potvrde došli uz bilo kakve olakšice. Mogao bih na kraju zaključiti da je školovanje u celini jako bitno, i zbog kontakata i networkinga uz znanje koje steknete.
Odlučili ste da se vratite u Srbiju nakon studija u Americi. Danas se pak govori stalno o odlivu mozgova. Imate li neki savet kako zadržati ili vratiti ljude u Srbiju?
– Mislim da za Srbiju nije loše da mladi ljudi odlaze i uče u inostranstvu i da steknu iskustvo u velikim multinacionalnim kompanijama. Država ipak mora da napravi program zajedno sa privrednicima o povratku kako bi se naši mladi ljudi vratili da prenesu stečeno znanje. U tom programu mi moramo da nađemo način koji će biti objektivan i selektivan kako te mlade ljude vratiti. Država treba da zada obavezu i domaćim i stranim kompanijama da moraju da zaposle određen broj povratnika, gde će država naći neku olakšicu za privrednike. Savetujem mlade da ipak ne zatvaraju vrata u svetu, jer Srbija nikad neće biti kao Francuska ili Nemačka, ovde važe neka druga pravila poslovanja kojim ne može svako da se prilagodi.
Aktivni ste na svim društvenim mrežama. Koliko je prisutnost na njima danas bitna u poslovnom svetu?
– Bitno je da budete potpuno svesni da vas sve što napišete na društvenim mrežama prati ceo život. Mnogi su zbog toga poslovno imali neprijatnosti. Politiku i biznis ne treba mešati, tako da nekim političkim stavovima nije mesto na poslovnim profilima. Društvene mreže su jako bitne ako su iskorišćene u dobrom smeru. Moj cilj je da iniciram što više mladih ljudi da čuju za „InterContinental“, „Delta Holding“, da budem jedan pozitivan primer i primer za naše kompanije. Takođe želim da čuju o našim novim projektima kao što su otvaranje hotela u Knez Mihailovoj, planovi za Centar „Sava“ itd.
Kako ćete pamtiti godinu za nama, a kakva su vam očekivanja od 2020. godine?
– Ova godina je za hotelski biznis u jugoistočnoj Evropi bila jako dobra, za Beograd takođe. Od 2020. godine očekujem da Beograd počne da ceni svoje hotelsko tržište mnogo više, da prosečna cena poraste za 10–15 evra i da se cenovno primaknemo Zagrebu, Ljubljani, Beču i Budimpešti. Beograd ima veliki broj hotelskih lanaca, mnogo veći nego bilo koji grad u regionu. Za 2020. imam dve želje, mislim da će se one ostvariti, a to su – povećanje prosečne cene u svim hotelima, samim tim to znači i mnogo veći PDV za budžet države, i da „Delta Holding“ kupi Centar „Sava“, jer bi nam dobar kongresni centar svima doneo više posla.
