U odnosu na intelekt i stručna znanja i veštine, koji su se dugo smatrali ključnim za obavljanje određenog posla, emocionalna inteligencija je pojam koji postaje sve zastupljeniji u praksi. Uspeh lidera ne zavisi samo od njegove ličnosti i stručnosti, već on mora biti sposoban da razume i da se prilagođava promenama u radnoj sredini i okruženju.
Naučna osnova
Da li ste znali da se, u nekim razvijenim zemljama, liderstvo izučava kao posebna naučna i stručna disciplina?
Ranijih godina mnoge studije poistovećivale su pojmove menadžerstvo i liderstvo, međutim, danas se pravi precizna razlika. Liderstvo je oblast koja se neprekidno razvija i dovodi u vezi sa ponašanjem, akcijom, a ne sa funkcijom. Menadžeri su birokrate, lica koja rade u često ograničenim uslovima i na manje dinamičan način. Sa druge strane, emocionalno inteligentni lideri su svojevrsni “heroji“, koje odlikuje jaka individualnost. Od njih se očekuje mnogo više znanja, veština i iskustva ali i hrabrosti u dostizanju zacrtanih ciljeva i zadataka.
Savremeni poslovni svet nalazi se u procesu izuzeto brzih i radikalnih promena koje čine neophodnim nov način rukovođena. Brz razvoj tehnike i tehnologije kao i njihovo brzo zastarevanje, ekonomske promene, ubrzan tempo poslovanja iziskuju u kompanijama sposobne i fleksibilne ljude.
Pa, ko su ti lideri?
Sve više se ukazuje na to da lideri treba da poseduju neophodne karakteristike ličnosti koje proizilaze iz emocionalne inteligencije! O važnosti emocionalne inteligencije pisali smo vam ovde.
Kompleksnost funkcije liderstva iziskuje osobu posebnih odlika i kvaliteta, kako bi mogla da izađe u susret sa svim radnim zadacima i obavi ih uspešno. Ne smemo zaboraviti da lider mora da uživa apsolutni profesionalni autoritet među zaposlenima, mora da ume da se nametne grupi kao vođa, treba da uživa poverenje i da je maksimalno posvećen svom poslu.
Sposobnost uticaja lidera sadržana je u karakteristikama ličnosti lidera, kao i efektima interakcije sa saradnicima.
Veština liderstva, zasnovana na emocionalnoj inteligenciji, kao i svaka druga se uči, razvija, vežba i jača. U osnovi sticanja i usavršavanja liderskih sposobnosti nalazi se proces samousmerenog učenja. To podrazumeva sistemsko i plansko razvijanje određenih sposobnosti i veština sa ciljem da postanemo ličnost kakva želimo. Ono uključuje sledećih 5 otkrića:
- Ko želim da budem? Otkriće sopstvenog idealnog ja
- Ko sam ja stvarno? Otkriće sopstvenog, nenašminkanog ja
- Kako mogu da razvijem svoje prednosti i istovremeno umanjim nedostatke? Izrada vlastitog plana učenja
- Radikalna promena u stilu liderstva i načinu života – empatija, samopouzdanje, upravljanje konfliktima, saradnja
- Razvijanje socijalno-emocionalnih odnosa
Današnji lideri izbegavaju da rukovode samo na osnovu moći, već neguuju odnose sa ljudima, uspostavljaju saradnju i podstiču inovativnost.
Šta o liderima kažu istraživanja
Zaposleni su posebno osetljivi na ponašanje pojedinaca, koji su im neposredno pretpostavljeni. Upravljanje i rukovođenje ljudima sve je teži i složeniji proces, ljudi su obrazovaniji, organizovaniji i zahtevniji.
Najbolji poslovni lideri pronalaze delotvorne načine da shvate i unaprede upravljanje sopstvenim i tuđim emocijama i zahvaljujući tome, oni postižu ne samo dobro raspoloženje, spremnost na saradnju, visoku motivaciju i posvećenost poslu kod članova svoje grupe, nego i izvrsne poslovne rezultate i minimalnu fluktuaciju zaposlenih u firmi.
Rezultati istraživanja u kojima je izvršeno poređenje između ljudi na visokim liderskim pozicijama koji su izuzetno uspešni i onih na niskim položajima, čiji su rezultati bili prosečni, pokazalo je da se oko 85% razlika između ove dve grupe može pripisati faktorima EMOCIONALNE INTELIGENCIJE, a samo 15% čisto kognitivnim sposobnostima i stručnom znanju.
Srdačnost sa ciljem
Strukturu emocionalne inteligencije čine 4 oblasti:
- samosvest
- društvena svest
- upravljanje sobom
- upravljanje drugima
Upravljanje odnosima jedna je od značajnijih kada je reč o odnosu lidera prema zaposlenima jer ova karakteristika emocionalne inteligencije spaja prethodne tri.
Upravljanje odnosima u suštini se svodi na sposobnost izlaženja na kraj sa emocijama drugih ljudi. To od lidera zahteva da budu svesni sopstvenih emocija i da ispoljavaju empatiju prema ljudima koje vode.
Upravljanje odnosima uključuje inspiraciju, uticaj lidera, usavršavanje drugih ljudi, podsticanje promena, upravljanje sukobima i sposobnost za timski rad.
Lideri koji poseduju društvene kompetencije i sposobni su da pozitivno usmeravaju ljude, najčešće uspostavljaju rezonancu sa širokim krugom ljudi. To ne znači da oni svoje vreme provode isključivo u druženju, već rade na osnovu pretpostavke da ljudi na važnim stvarima MORAJU da rade timski.
Neka drugačija pamet
Za lidera je, u današnjim uslovima brzih promena, neophodno da poseduje emocionalnu inteligenciju. On treba da bude pokretač pozitivnih pormena u organizaciji, da uticaj koji ostvaruje iskoristi na najbolji mogući način.
Jedan od najvažnijih koraka koje lider treba da preduzme jeste da sam spozna u čemu je dobar ili u čemu može da postane dobar, i da da sve od sebe da u tome postane izuzetan. Uspešan i uzoran lider je onaj koji ličnim primerom pokazuje, stalno se usavršava i neprekidno preispituje svoje ponašanje i svoj odnos prema podređenima.
Kako ističe psiholog Danijel Goleman u svojoj knjizi “Emocionalna inteligencija u poslu” bitna je neka drugačija pamet.
Tihana Vukašin, Asistent u selekciji, Sektor za ljudske resurse, Delta Holding
