Kada pričamo o ljudima koji su postigli nešto veliko u životu zbog čega sada ceo svet zna za njih, uvek se uz njih provlači i reč „vizija“. To su ljudi koji su videli ono što drugi nisu, koji su zamislili nezamislivo i bili dovolljno ludi da veruju da je baš to što su oni kreirali u svojim glavama moguće materijalizovati u realnosti. Oni su promenili svet u kojem danas živimo. Zbog njih danas imamo struju, tanke mobilne uređaje, laptove, bogat svet bajki – Stiv Džobs, Volt Dizni, Nikola Tesla…
Albert Ajnštajn kaže
Čovek sa velikim snovima moćniji je od onog koji ima samo činjenice.
Takođe kaže da je mašta važnija od znanja. Kada pogledamo istoriju i sve velike izume, složićemo se sa Albertom.
Vizija
Od realnosti do vizije nalazi se mnogo ciljeva koji moraju da se jasno postave i ostvare.
Vizija je velika slika, ono što želimo, ono što vidimo u budućnosti. To nam trenutno možda deluje daleko, nerealno, nemoguće.
Kada kreiramo viziju onda maštamo, zamišljamo, kreiramo slike ili možemo da koristimo već postojeće slike sa interneta, iz časopisa i tako vidimo kako želimo da izgleda neki deo našeg života.
Kada kreiramo viziju uključe se i probude naša osećanja – uzbuđenje, radost, sreća, motivisanost kada zamišljamo sebe na našem idealnom poslu, u savršenoj odevnoj kombinaciji, okružene ljudima koje volimo, u stanu koji smo zamislili ili na putovanju koje željno iščekujemo…
Vizija i slike koje kreiramo u svojoj glavi bude nam osećanja koja na svoj način govore koliko želimo to što zamišljamo. To su osećaji koje ćemo imati kada se naša vizija iz glave bude zaista i dešavala u realnosti. To je možda i najveća vrednost vizije – što nas teleportuje u budućnost sa svim osećajima, mirisima, ukusima koji taj budući trenutak ima i nosi.
Do vizije ćemo doći ako odgovorimo na pitanja:
Šta želimo da postanemo?
Šta želimo da imamo?
Šta želimo da naučimo?
Čime želimo da se bavimo?
Šta je ono što nas čini srećnim?
Koje sve oblasti u životu su nam važne i kako vidimo idealnu sliku svake od važnih oblasti u našem životu?
Kada bismo znali da ćemo uspeti šta god da pokušamo, šta bismo pokušali?
Kada bismo znali da neuspeh ne postoji, šta ili ko bismo postali?
Ciljevi
Ciljevi su, u poređenju sa vizijom, konkretniji. Da bi cilj to zaista i bio, mora da bude specifičan, merljiv, dostižan, realan, vremenski određen i da zavisi od nas. Ako je cilj dobro postavljen, već je pola posla urađeno. Ciljevi nas teraju da postanemo odgovori i daju nam jasna pravila koja moramo da poštujemo ukoliko želimo da ih ostvarimo.
Ne možemo reći da je cilj naš ako treba neko drugi da uradi nešto da bi se cilj ostvario. Naš cilj ne može biti da dete diplomira ili da muž nauči da kuva, jer to nema nikakve veze sa nama, to nam mogu biti samo želje. Odgovorni smo samo za svoje ciljeve i samo je na nama da ih ostvarimo.
Specifičan i merljiv osobine su koje se dopunjuju – cilj će biti dovoljno specifičan i konkretan ako može da se izmeri i ako je definisano u kom vremenskom roku treba da se ostvari.
Dostižan je naša lična procena – da li mi smatramo da je nešto za naš dostižno ili nije? Pozitivan stav i uverenje da nam je nešto dostižno i moguće, prvi je i neophodan korak.
Realan se uglavnom odnosi na zakone prirode. Ako je neko drugi uspeo u nečemu, znači da je to sigurno realno. Možda je realno i ako još uvek niko nije, pa mi možemo biti prvi, ali taj cilj mora da bude u skladu sa zakonima prirode. Na primer, ne može cilj da nam bude da letimo mašući rukama. „Realan“ ne treba da bude naša lična procena već činjenica.
Kuda želiš da ideš
Da bismo ostvarili viziju treba da postavimo ciljeve koji nas do nje vode. Kada Alisa u Zemlji Čuda pita Mačka kojim putem treba da ide, on joj kaže: To umnogome zavisi od toga kuda želiš da ideš.
Alisa odgovara da joj je svejedno i dobija čuveni odgovor – Onda je svejedno kojim ćeš putem krenuti.
Ako ne znate gde idete onda možete krenuti bilo kojim putem. Zbog toga je veoma bitno da znamo kuda želimo da idemo. Vizija je željena destinacija, a ciljevi su samo stepenice na tom putu.
Mislimo da znamo šta hoćemo, ali retko izdvojimo vreme da zaista razmislimo o tome i da zapišemo šta je to što želimo u životu, koliko nam je šta bitno, kako da stignemo do tamo i koliko i šta smo spremni da žrtvujemo.
Ako bismo morali sve to što želimo da poređamo po prioritetima, šta bi bilo na prvom, drugom, trećem a šta na poslednjem mestu?
Ako razmislimo šta sve treba da uradimo i žrtvujemo da bismo nešto postigli, da li bismo i dalje jednako želeli to? Često previdimo da mora i da se plati cena, a sve košta i svako “da” znači “ne” nečemu drugom.
Veoma je važno da postavimo i zapišemo svoju viziju i ciljeve. Vizija će nam pokazati željenu destinaciju i odvesti nas tamo i pre nego što je to u realnosti moguće, a ciljevi će se postarati da tamo sigurno stignemo.
Ana Brzaković
