Prve slike koja nam padnu na pamet kada pomislimo na decu smeštenu u domove, uglavnom se odnose na priču Čarlsa Dikensa “Oliver Twist”. Jadna, napuštena, prljava i nevoljena dečica – stereotip je koji nema više nikakve dodirne tačke sa stvarnošću.
Iako ih tragične okolnosti, nemaština, sociopatsko ponašanje stavljaju u poziciju da moraju da promene svoju porodičnu sredinu, česte priče o uspešnosti ovih malih a velikih boraca, daju nam nadu da u našem društvu uvek ima mesta za razumevanje i podršku.
Jedan od najvećih izazova sa kojim se ta deca suočavaju je samostalni život u društvu, bez institucionalne podrške. Naime, većina domova im pruža smeštaj i brigu dok ne završe proces obrazovanja, a najduže do navršene 26. godine života. Tada moraju da se otisnu u svet, u kome nema porodice i podrške društva, koje prema deci iz domova i dalje gaji predrasude.
Pomoć društva
Imajući u vidu potrebe dece bez roditeljskog staranja, kao i činjenicu da punoletstvom oni automaski ne stiču i potpunu samostalnost jer uglavnom nisu spremni za samostalan život, Grad Beograd je predvideo i uveo beneficirano korišćenje usluga stanovanja na više lokacija u gradu. Svrha ove usluge je pomoć i podrška mladim ljudima koji ne mogu da se vrate u biološku ili srodničku porodicu, niti su u mogućnosti da u tom momentu započnu samostalan život.
Stipendiranje dece bez roditeljskog staranja
Drugu vrstu pomoći ovoj deci nudi Delta Fondacija kroz “Fond za budućnost”, program profesionalnog razvoja dece bez roditeljskog staranja i učenika poljoprivrednih i ugostiteljskih škola.
Ovaj program pokrenut je 2006. godine sa ciljem da pruži podršku deci, starosti od 16 do 18 godina, da profesionalno napreduju i dostignu svoje vršnjake koji su odrastali u porodici, kako bi imali dobre šanse da se zaposle, zadrže posao i obezbede sigurniju budućnost. Program traje dve godine, a osim intenzivne poslovne obuke u trajanju od 4 semestra, mesečne isplate stipendija i letnjeg kampa, stipendisti se u okviru programa upoznavaju sa procesom rada i proizvodnje u Kompaniji, gde im se nakon završetka Programa nudi zaposlenje.
Kroz program je prošlo 264 dece iz 4 beogradska doma, SOS „Dečijeg sela“ u Sremskoj Kamenici SOS“ Dečijeg sela“ u Kraljevu i „ Jefimija“ u Kruševcu. Zaposleno je 36, a trenutno je na studijima još 8 stipendista.
Nama jedino preostaje da se borimo protiv predrasuda i pružimo podršku deci koju je život od početka osudio na život van sopstvene porodice. Možda će zvučati patetično, ali potrudimo se da budemo porodica i drugoj, ne samo svojoj deci. Život im je ionako pun prepreka, koje oni, uprkos sudbini, sa osmehom savladavaju.
