Možda možemo da pritisnemo snooze i odložimo buđenje za pet ili deset minuta, ali ako to uradimo previše puta dodajemo sebi dodatni stres zbog kašnjenja. A kome treba nerviranje na samom početku dana? Kažu da je buđenje alarmom samo po sebi neprirodno jer se ne budimo kada organizam želi već ga prekidamo i to uzrokuje stres našim organima i mozgu.
Nekima ustajanje rano ne predstavlja toliki problem. Svi smo različiti, neki bolje funkcionišemo ujutru, a neki noću. Zašto je onda radno vreme za sve ljude u jednoj kompaniji isto? Svi moraju da ustaju jednako rano, i oni kojima to prija i koji tad imaju najveću koncentraciju, a i oni kojima treba još par sati dok ne dostignu svoju „radnu temperaturu“. Ne mora da bude tako. Tržište rada danas je mnogo drugačije nego ranije i nastaviće da se menja. Sve brojniju radnu snagu čini generacija y koja vrlo ceni slobodu i koja bi pre izabrala dodatni slobodan dan nego veću platu. A šta kažu istraživanja na temu ranog ustajanja za posao i da li je to zaista jedan vid moderne torture, pročitajte ovde.
Poslovna sloboda = (ne)rad?
Kada se diskutuje o temi koliko slobode treba dati zaposlenima, argumenti protiv su uvek u našem mentalitetu. Mi smo takav narod da samo gledamo kako da pronađemo neku prečicu, rupu u sistemu i način da sa što manje rada imamo veći učinak. Kako da takvim ljudima kažeš da mogu da dođu na posao bilo kad i veruješ im da će i dalje raditi osam sati dnevno? Kako da im kažeš da ako žele mogu pojedinim danima i raditi od kuće i veruješ da će zaista sav posao biti završen?
Kada se budi produktivnost?
Moja pitanja su ko kaže da ljudi najbolje funkconišu i da su najproduktivniji baš od 9 do 5? ili od 8 do 4? Ko kaže da će postići bolje rezultate ako dođu da rade iz kancelarije baš svakog dana? Zašto i dalje verujemo da radno vreme treba da traje baš 8 sati? Zašto ne 6, 7 ili 9? Šta ako ljudima omogućimo fleksibilnost pa se njihov performans poboljša? Postanu zadovoljniji i požele da zbog toga više vrate svojoj kompaniji i više se trude?
Ljudi nisu roboti. Kada smo već imali dovoljno poverenja da ih zaposlimo i damo im određenu odgovornost da se bave nekim poslom, poverili im jedan deo uspeha kompanije, onda im treba omogućiti da imaju uslove da svoj posao obavljaju najbolje što mogu.
Fleksibilnost
Samo zrele kompanije, tj kompanije koja su izgradile takvu kulturu među ljudima da se oni osećaju kao deo veće celine kojoj istinski žele da doprinesu uspevaju da omoguće zaposlenima dodatne slobode. Neke kompanije imaju i neograničen broj dana odmora, neki neguju takozvanu „ROWE“ kulturu (Result Only Working Environment) po kojoj dokle god postižeš rezultate i radiš svoj posao kako treba, nije važno ni odakle, ni koliko sati dnevno (ili noću) radiš, ni uz koliko dana odmora.
Mi mnogo radimo na razvijanju prave kulture i povezivanju zaposlenih i među sobom a i sa kompanijom i našim ciljevima. Na sastancima Komiteta za inovacije i digitalnu transformaciju došli smo do predloga za veće slobode zaposlenima i odlučili da im to i omogućimo. Fleksibilno radno vreme i rad od kuće, kao i drugačiji kriterijumi za dodatne slobodne dane samo su početak promena koje smo počeli da uvodimo. Verujemo da su najbolji zaposleni oni koji su zadovoljni. A ne treba mnogo mozgati, treba ih samo pitati, saslušati a onda osmisliti sistem koji će omogućiti da što više njih bude zadovoljno i da im se predlozi uvaže makar do neke mere.
Nije isto rešenje odgovarajuće za sve i zato je fleksibilnost odgovor jer može da se prilagodi i roditeljima koji vode decu u vrtić pre posla, i sportistima koji bi da započnu dan treningom i spavalicama koji su najproduktivniji popodne.
Monika Pejčić, Direktor, Ljudski resursi
