Ukoliko do sada niste imali priliku da se oprobate u remote režimu rada, sve su šanse da vam je 2020. godina to omogućila. Administracija, finansije, marketing… svi sektori kojima način poslovanja to dozvoljava uputili su zaposlene da rade od kuće. Kancelarije su poluprazne ili sasvim prazne, a odela i poslovna garderoba uredno opeglana i spakovana za neko buduće vreme. I dok se jedni raduju prilici da se malo opuste i izbegnu svakodnevno putovanje do posla, drugi već polako očajavaju pitajući se dokle će ovo više da traje?!
Tehnološki giganti poput Majkrosofta, Gugla i Fejsbuka nisu se preterano dvoumili. Čelnici ovih kompanija su među prvima najavili da će njihovi zaposleni raditi od kuće i tokom 2021. godine. Ostali i dalje balansiraju, donoseći odluke u hodu. Nema sumnje da se rad od kuće pokazao kao najefikasnija mera za očuvanje zdravlja zaposlenih i njihovih porodica. Ali da li je tu da ostane? I kome to najviše (ne) odgovara?
U takozvanoj „novoj normalnosti“ retko šta je normalno
U trenutku kada se svet okrenuo naglavačke, kompanijama su ostavljene dve opcije – da se prilagode ili da stave ključ u bravu. Jedan od vidova prilagođavanja jeste i privremeno „desetkovanje“ zaposlenih u poslovnim prostorijama i njihovo upućivanje na rad od kuće. Međutim, nova postavka stvari sa sobom nosi i nove poteškoće. Kako obezbediti mirno radno okruženje, zadržati koncentraciju i organizovati vreme? Kako zadržati produktivnost i ne posegnuti za daljinskim upravljačem u radno vreme? I ko je u svemu ovome izvukao deblji kraj?
Roditelj koji radi od kuće ili hobotnica?
Među onima kojima rad na daljinu donosi najviše izazova uglavnom se pronalaze roditelji dece školskog uzrasta. Onlajn nastava nalaže da svom detetu obezbedite računar, mirno radno okruženje, ali i da po potrebi rešavate zadatke i tehničke probleme. Dok obavljate svoj posao na računaru, javljate se na telefon i asistirate u nastavi, zamišljate kako bi lepo bilo da ste hobotnica, ali avaj, imate samo dve ruke i dve noge.
Životni prostor utiče na rad
Dok u kancelariji svi dele iste uslove za rad, u režimu rada od kuće, jedan broj zaposlenih je u povoljnijem položaju od svojih kolega. U zavisnosti od toga koliko članova broji domaćinstvo i koliko prostorija je na raspolaganju, radno okruženje i te kako može uticati na produktivnost i nivo stresa. Učinak na radu ne zavisi samo od sposobnosti i zalaganja, već i od okolnosti na koje ne možemo da utičemo.
Zaposlenima je ostalo da rade isto što i kompanije – da se prilagođavaju. Ako je rad od kuće ili iz kancelarije nekada zavisio od ličnih afiniteta ili politike kompanije, tokom 2020. godine uglavnom nije bio stvar izbora.
Stoga ne čudi što su se mnogi poželeli kancelarije, kafeterije i neobaveznog ćaskanja u prolazu. Naizgled beznačajna, svakodnevna interakcija sa kolegama ipak pozitivno utiče na mentalno zdravlje i ne dozvoljava da se otuđenost useli u našu svakodnevicu.
Fleksibilnost kao „nova normalnost“
U uslovima koji se svakodnevno menjaju i nepredvidivom poslovnom okruženju koje ih prati, većina je odabrala balans. Dokle god je radni učinak isti i nema probijanja rokova, rad od kuće je sasvim prihvatljiva opcija. Opcija koja se može uspešno kombinovati sa tradicionalnim modelom rada, uz dobru organizaciju i pravilno određivanje prioriteta. Uz dodatnu dozu lične odgovornosti i discipline, radni dani mogu dobiti jedan sasvim novi kvalitet. Možda je kombinacija dva modela rada budućnost poslovnog sveta. Možda je upravo ta fleksibilnost naša „nova normalnost“. Možda nam se i dopadne. Šta mislite?
Ana Petrović,
Prevodilac
