Možeš li (biti) TO TI

U trenucima nastanka ovog teksta, Telstar 18, Adidasova „fudbalska lepotica“ će uveliko skakutati travnatim terenima od ušuškanog Kalinjingrada, preko Rostova na Donu, pa sve do Samare, doma legendarne „Lade“.

Pod opsadom, ali srećom mundijalskom, će biti Volgograd, nekadašnji Staljingrad, a umetnost virtuoza sa loptom će opasno pretiti da ukrade sjaj i lepotu Ermitaža u gradu Petra Velikog, makar na mesec dana. Dokotrljaće se „bubamara“ i do Lužnjikija, kulminaciju će dočekati 15. jula, a tamo će onom ko je ćušne u mrežu, doneti status božanstva, dok će ceo pobednički tim ući u legendu i biti trajno zapisan zlatnim slovima u fudbalskim almanasima.

Na jednoj takvoj stranici ispisanoj u Berlinu pre 12 godina, nalazi se ime čoveka koji je svojim delima zaslužio da bude „princ večnog grada“. Frančesko Toti je simbol glavnog grada Italije, ništa manji nego Koloseum, Fontana di Trevi ili Kapitolska vučica. Jedini klub za koji je plesao i u kom se igrao fudbala, čitavih četvrt veka, bila je njegova Roma. Prohladno je bilo tog martovskog popodneva na stadionu Mario Rigamonti u Breši, daleke 1993. godine, kada ga je kao šesnaestogodišnjaka u prvi tim uveo Vujadin Boškov, doajen trenerskog zanata. 786 utakmica i 307 golova kasnije, ako je verovati prefriganoj gospođici statistici, Toti je zacementirao svoje mesto u fudbalskom panteonu.

Ako bi na trenutak poistovetili fudbalski klub sa nekom kompanijom, a igrače kluba predstavili kao zaposlene ili menadžere, splet logičnih zaključaka doveo bi do činjenice da je za uspeh neophodan skladan i snažan tim, sastavljen od vrhunskih pojedinaca i profesionalaca, koji svojim veštinama doprinose da sistem (celina), bude veći od prostog zbira njegovih delova. Termin sinergija skovaše davno još antički Grci, a u slučaju Rome, njena primena je dobila potvrdu 2001. godine kada je Toti osvojio svoj jedini Scudetto. Pet godina kasnije, u azurno plavom dresu, tople julske večeri u već pomenutom Berlinu, postao je prvak sveta.

Tokom cele karijere Toti je bio lider na terenu. Posedujući nespornu fudbalsku inteligenciju, kapitenski je delegirao savete svojim saigračima, krasila ga je snažna motivacija i želja za dokazivanjem (kopačke je o klin okačio tek u 41. godini života), a preuzimao je i odgovornost u prelomnim trenucima utakmice.

Sve navedeno potpada pod karakteristike uspešnog menadžera, ali postoji jedna osobina koja Totija čini legendom kluba. To je lojalnost. 25 godina je strastveno davao sve od sebe za dres Rome, navijače sa stadiona Olimpico, stanovnike Rima.

Lojalnost, odnosno odanost, privrženost ili vernost (klubu/kompaniji) predstavlja osnovu za sticanje poštovanja i poverenja od strane nadređenih, „decision maker“-a, ili kako god želite da nazovete ljude iz vrha menadžmenta organizacije.

U fudbalskom rečniku, Toti je sinonim za lojalnost.

Možeš li biti TO TI u svojoj kompaniji?

 

 

Jovan Ignjatić,
Marketing saradnik, Danubius