Mraz u voćnjaku

Kada se pomene voćnjak, pa još moderan zasad jabuke obično pomislimo na one idilične slike: hektari voća pod zaštitnom mrežom, u punom cvatu, obično s proleća, ili prepuni crvenih i zelenih plodova, od sredine leta do kasne jeseni. I ta slika je realna za sve nas koji povremeno navratimo u Deltine voćnjake u Čelarevu i Zaječaru, ali ono što ne vidimo je šta sve urade radnici ovih imanja da ta savršena slika nastane. Iz njihove beležnice za potrebe ovog teksta izdvajamo deo o jednom od najtežih trenutaka za svakog voćara: o odbrani od prolećnih mrazeva.

Nije svaki mraz isti

Mi laici jednostavno kažemo: mraz je kad je hladno, temperatura se bliži i dostiže nulu. Stručnjaci kao što je Zoran Đogić sa imanja Podunavlje u Čelarevu, dobro znaju da nije svaki mraz isti.

„Postoje mrazevi koji zahvataju šire područje, kad hladan vazduh nije samo po površini zemlje i oni se obično javljaju zimi. Ako se desi da se jave u proleće, onda mogu da naprave problem svojim dugim trajanjem. Obični se mogu predvideti vremenskom prognozom“, kaže Zoran. „Ali postoje i prolećni mrazevi, kada u vedrim noćima dolazi do ubrzanog hlađenja zemljišta i brzog pada temperature pri površini zemlje. Ovi mrazevi često se pojave mimo vremenske prognoze, nepredvidivi su i lokalnog su karaktera.“

Iznenadna hladnoća kod voćara pali alarm, kakav kod vatrogasaca uključuje dojava požara. Sve snage se stavljaju u pogon, a za zaposlene na imanju počinju noći bez sna. Često i nekoliko dana zaredom.

„Nas generalno ima pedesetak. Direktor Nikola, šefovi Zoran i Dalibor koji su uvek tu sa nama, inženjeri, traktoristi i sezonci. Uvek se zna tačno ko je gde i šta ko radi. Izdeljeni smo na naše parcele, po parceli je taj broj šarenolik. Na primer, na najvećoj parceli glavni i odgovorni smo šef Dalibor i ja, i sa nama je desetak ljudi“, kaže Nenad Šušnjar, tehnolog u Podunavlju.

Čime protiv mraza u voćnjaku?

Mnogi su načini na koje ovi ljudi pokušavaju da sačuvaju rod na svojim voćnjacima. Tehnologija danas nudi više rešenja poput orošavanja, hemijskih preparata i zadimnjavanja, a većinu od njih primenjuje i Zoran Đogić.

„Sistem za orošavanje voćnjaka je najpopularniji sistem“, kaže Zoran Đogić. „To je sistem koji omogućava orošavanje vodom, koja na voćkama stvara sloj koji ih štiti od prolećne hladnoće. Ovo je efikasan način, ali i veoma skup za instaliranje. Drugi metod je korišćenje određenih preparata, taj način je isplativiji, ali je i manje efikasan, daje rezultate na samo par stepeni ispod nule.“

Za spas od mraza može se primeniti i takozvano zadimljavanje, kojim se imitira prirodna oblačnost. Korisno je i mešanje vazduha helikopterima ili velikim ventilatorima, ili zagrevanje voćnjaka specijalnim gorionicima i velikim parafinskim svećama. Pokrivanje folijom moguće je u modernim zasadima koji imaju instaliranu zaštitu od kiše, što je više slučaj sa drugim kulturama, trešnjom ili borovnicom.

„Organizujemo radnike da rade noću, obezbeđujemo dozvole za kretanje. Bar dvadesetak traktora bude angažovano uveče i voćnjak izgleda kao da je sredina radnog dana, a ne mrkla noć“, kaže Nenad Šušnjar.

Nad voćnjakom u Zaječaru temperatura se spustila ispod nule dve noći i čitav dan. Toliko je, bez prestanka, trajala borba voćara da spreče smrzavanje voća.

„Radili smo na dve lokacije, na Jamama i na Jasenovcu. Trideset šest sati, izlazili smo osam puta na teren kako bismo spasili sve voćne vrste i njihov rod za ovu sezonu“, kaže Ivan Đenić, zamenik rukovodioca. „Delili smo se u dve ili tri smene, svi zaposleni plus jedan broj sezonskih radnika. Najteže je bilo što nas je stigao i sneg. Nekih tridesetak santimetara, uz jak vetar, ljudi su imali utisak da je temperatura -10.“

Borba čoveka sa prirodom ovog puta pripala je radnicima imanja u Čelarevu i Zaječaru. Ne znači da će tako biti i nekom sledećom prilikom. Bitka za svaki plod odvija se u kontinuitetu i to je ono što poljoprivredu čini neizvesnom, ali i lepom.

Aleksandar Bojić.
Konsultant
Sektor za korporativne komunikacije