Zadužbinarstvo zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji. U javnosti se često može čuti nostalgično i sa simpatijama izgovoreno sećanje na Luku Ćelovića, kapetana Mišu Anastasijevića, Iliju Milutinovića Kolarca, Simu Andrejevića Igumanova. Svi oni su ostali zapamćeni po vrednoj zaostavštini koju su poklonili svom „otečestvu“.
Kreatorima pisane riječi u ovom momentu nije jednostavno. A kome je jednostavno, negodovaće kritičari. Pisana forma oduvijek je nosila veću težinu od izgovorenih riječi kojih se primaoci poruke vrlo vjerovatno kroz neko vrijeme neće sjećati, ne svojom krivicom, već zbog vremenskog ograničenja koje prati takve poruke.
Sa druge strane, rok trajanja napisanih riječi je neograničen. Navedeno se posebno odnosi na vrijeme kriznih situacija. Stiče se utisak da se svaka riječ posmatra pod lupom.
Mnogo me nerviraju preduzetničke ušećerene pričice. Kao neko ko je strastveni čitalac, pod ruku su mi dolazile razne knjige, pa su se tako našle i one sa biznis temama, preduzetničkim receptima kako zajahati raketu uspeha i vinuti se u nebesa slave, love i moći. Dugo nisam umela tačno da objasnim zašto mi ta literatura ne prija, osim argumenta da u tim darežljivim savetima mora da mnogo toga ne štima, kada ih je toliko ljudi pročitalo, a nebo i dalje ostalo vedro bez otiska mlaznog motora preduzetničkog uspeha.
Kada se pomene voćnjak, pa još moderan zasad jabuke obično pomislimo na one idilične slike: hektari voća pod zaštitnom mrežom, u punom cvatu, obično s proleća, ili prepuni crvenih i zelenih plodova, od sredine leta do kasne jeseni. I ta slika je realna za sve nas koji povremeno navratimo u Deltine voćnjake u Čelarevu i Zaječaru, ali ono što ne vidimo je šta sve urade radnici ovih imanja da ta savršena slika nastane. Iz njihove beležnice za potrebe ovog teksta izdvajamo deo o jednom od najtežih trenutaka za svakog voćara: o odbrani od prolećnih mrazeva.
Virus COVID 19 je neverovatnom brzinom poremetio i potpuno reorganizovao način rada. U toku samo jedne nedelje kompanije širom sveta poslale su milione radnika na rad od kuće. Bez upozorenja, a u većini slučajeva i bez bilo kakve prethodne pripreme, menadžeri su postavljeni na poziciju onih koji rukovode virtualnim timovima. Većina prvi put u karijeri.