Trenutno po celoj Srbiji (u 13 gradova) predstavljamo naš program za pomoć i podršku razvoju startap biznisa iz Deltinih oblasti poslovanja, Delta Biznis Inkubator. Na neki način, celo to putovanje, upoznavanje sa ljudima i razgovori o startapima može da se posmatra i kao malo istraživanje tržišta. Ovaj tekst će ukratko sumirati naše zaključke na osnovu onoga što smo videli i čuli.
Koliko ljudi u Srbiji znaju o startapima? Koliko smo preduzetničkog duha? Koliko smo nepoverljivi? Da li smo spremni ili ne da prihvatimo pomoć, i da, pre toga, priznamo da nam je pomoć uopšte potrebna?
Nećemo generalizovati, ali skoro u svim gradovima smo se susreli sa vrlo neodređenom i polovičnom definicijom toga šta je zapravo startap. Svi se slažu da je to neki početak, start, ideja ili biznis, ali je uvek bilo potrebno dodatno objasniti šta je zapravo startap i još važnije – šta nije.
Šta je startap?
Mi ga definišemo kao poslovni poduhvat koji je u procesu traženja odgovarajućeg poslovnog modela koji će moći da svoj proizvod ili uslugu dovede do eksponencijalnog rasta. Karakteristike startapa su fleksibilnost, inovativnost, skalabilnost, eksperimentisanje, rizik. Startap se razlikuje od kompanija po tome što stalno eksperimentiše i što traži odgovarajući biznis model da što brže poraste i postane profitabilna kompanija. To „što brže“ može biti od nekoliko meseci do nekoliko godina, ali je cilj sve vreme eksponencijalni rast, a ne linearan, kakav ima većina kompanija.
Najpoznatiji su tehnološki startapi jer nam je upotreba tehnologije donela pregršt novih mogućnosti da rešimo probleme vrlo lako (Paypal, Airbnb, Facebook itd.), ali startap ne mora nužno da podrazumeva upotrebu tehnologije. Primeri kod nas – Little Blue Pot, Happy Honey…
Šta startap nije?
Imate zemljište pa biste da sadite neko voće/povrće ili imate kuću/parcelu gde biste da sagradite hotel. Ako nemate neki inovativan biznis plan o brendiranju i posebnom plasiranju tog voća ili inovativni plan o vođenju tog hotela koji bi zbog svoje posebnosti bio potpuno drugačiji od svih drugih, onda to ne može da se kategoriše kao startap već kao vaš lični preduzetnički poduhvat.
Osnovna pitanja kojim možete da se vodite kada razmišljate i definišete vaš biznis su: koji problem na tržištu vaš proizvod ili usluga rešava? Ko su potencijalni kupci vašeg proizvoda ili usluge? Kako će vaš startap da zarađuje novac? Upravo to su pitanja iz aplikacionog formulara za Delta Biznis Inkubator. Uz pomoć njih možete da proverite da li vam je tržište dovoljno veliko i da li vaša ideja ima smisla.
Kakvu ulogu igra novac?
Mnogi misle da novac ima ključnu ulogu u tome da li će biznis uspeti ili ne. Dođu i kažu – meni je samo potrebno x para i biznis će cvetati. U 99% slučajeva to je jako daleko od istine. Dok smo pripremali ovaj program razgovarale smo sa mnogo ljudi iz startap zajednice i pročitale mnogo knjiga i članaka na tu temu. Često se dešava da, kada neki startap tim dobije investiciju, on se više bavi tim parama nego samom idejom i svojim proizvodom. Novac se brzo troši i nestane, a nema rezultata. Rast prodaje proizvoda ili usluge ide sporije od trošenja novca.
Ono što i nas u Delti stalno uče je da je ključ uspeha znanje. Ne prekovremeni i naporad rad, već pre svega znanje. Jer ako radite pogrešne stvari, uzalud trošite i vreme i novac. Ne vredi da imate novac u ma kojoj količini ako ne znate gde i kako da ga uložite.
Novac je potreban tek kada je ideja u potpunosti proverena i isprobana. O tome je pisao i B92. U ovom članku pronaći ćete spisak 50 startap kompanija koje su počele sa malo ili nimalo para. Sve one su dobile investicije da dodatno skaliraju svoj biznis tek nakon što su već postale uspešne.
Dešava se da startapi nakon investicije imaju gotov proizvod, ali nemaju prihode ni profit. Šta je sa prodajom? Distribucijom? Koliki je trošak distribucije? Koliki trošak za kompaniju predstavlja svaki novi korisnik? Ko su korisnici? Koliko je tržište? Koliko ta verzija proizvoda zadovoljava potrebe korisnika i da li su dobili dovoljno povratnih informacija? Najgore je da uložite novac i vreme i napravite nešto a da se prethodno niste ozbiljno pozabavili svim ostalim aspektima poslovnog modela: tržištem, prodajom, korisnicima, troškovima, marketingom itd.
Zato je najvredniji resurs koji možete da dobijete kada počinjete da se bavite svojim startapom – znanje. Znanje dolazi u vidu stručnjaka, mentora, korisnika vaših proizvoda. Još važnija i vrednija je mogućnost isprobavanja – pokušaja i greške. Treba biti i vrlo pažljiv čije sve savete i mišljenja slušate i usvajate, jer svako će imati nešto da kaže ali tržište će jedino presuditi. Isprobavajte i menjajte sve dok ne dođete do biznis modela koji će biti pobednički.
Inkubatori i služe da daju sve neophodne resurse da startap timovi isprobavaju i testiraju svoju ideju. U takvom okruženju oni mogu da nakon kontinuiranih povratnih informacija nešto promene pa probaju ponovo, pa ponovo, sve dok ne vide šta funkcioniše i prolazi na tržištu.
Razlika između Srbije i Silicijumske doline
Mnogi bi rekli da je glavna razlika standard i količina novca kojom raspolažemo mi ovde. Ljudi uvek vole da izgovore traže u „uslovima, okruženju, sredstvima i resursima“ jer je tamo negde mnogo bolje i lakše nego ovde kod nas.
Zapravo najveća i najvažnija razlika je u mindsetu tj. načinu razmišljanja. Ovo je zaključak na osnovu razgovora sa ljudima iz startap sveta, mnogi od kojih imaju kontakt i saradnju sa inostranim startap zajednicama.
U svetu svi pričaju o svojim idejama, na čemu rade, šta im je cilj i koji problem će njihov biznis rešiti. To rade jer žele da dobiju povratne informacije od ljudi i jer nikad ne znaš sa koje strane će doći pomoć u vidu nove ideje, sinergije, kontakta i povezivanja sa relevantnim ljudima koji ti mogu pomoći. Kod nas svako svoju ideju čuva za sebe iz straha da mu je neko drugi ne ukrade. Ako je vaša biznis ideja takva da bilo ko može da je čuje i sutradan realizuje kao svoju, onda vam ideja, a ni biznis nisu dobri.
Evo pitajte vlasnike kompanija kako su započeli svoj biznis. Svi će vam ispričati, neki su i knjigu napisali o svom poslovanju – kako su uspeli, gde su grešili itd. Hajde sada vi kada sve to čujete i pročitate, uradite isto što i oni, pa postanite uspešni biznismen. Ne ide baš tako lako, jel?
Često nas pitaju čija će biti ideja koja uđe u Delta Biznis Inkubator. Odgovor je uvek – apsolutno vaša, mi nemamo prava na nju, niti želimo da razvijamo vašu ideju. Vi ste vlasnik svoje ideje i svog budućeg startapa i vaš tim će raditi na tome. Mi samo dajemo resurse i podršku.
Zašto Delta otvara Delta Biznis Inkubator? Šta je interes?
I ovo nas često pitaju. Zato što već 27 godina uspešno kreiramo i razvijamo biznise iz različitih industrija i zato što ako možemo mi, možete i vi. Mi ćemo samo malo da vas „poguramo“. Možemo da napravimo odličnu sinergiju jer tražimo startap biznise iz naših oblasti poslovanja. Možda će neke od vaših ideja poboljšati naše poslovanje. Možda ćemo se dogovoriti da finansiramo razvoj vašeg startapa i imamo udela u vašoj kompaniji, o čemu ćemo se zajedno dogovoriti, na obostrano zadovoljstvo. Možda se dogovorimo da otkupimo vaš biznis i integrišemo ga u naš poslovni sistem. A možda se i ne dogovorimo ništa već vi dobijete samo tri meseca besplatne i bespovratne pomoći i resurse i jedno veliko i korisno iskustvo. Sve je stvar dogovora i sve će zavisiti od ideja, njihovog razvoja, potencijala itd. U svakom slučaju, nećete ništa da izgubite i neće se desiti ništa na šta ne pristanete.
U Delti je proces inovacije uveliko pokrenut jer znamo da je najveći rizik ako ne radimo ništa. Inovacija je imperativ u svim oblastima poslovanja. Naše fabrike i članice se stalno trude da unaprede proizvodnju, prošire ili promene portfolio, budu inovativne u marketingu itd. Delta Biznis Inkubator je inovativni program Delta Holdinga kojim ćemo, nadamo se, doprineti razvoju preduzetništva u Srbiji i pomoći da se naš uspeh replikuje i na startap biznise.
Monika Pejčić, Menadžer programa Delta Biznis Inkubator
Ana Brzaković, Menadžer za eksterne komunikacije Delta Holdinga
