Poslednjih godina svedoci smo neverovatnih promena i inovacija u automobilskoj industriji, a prema najavama, velike promene nas tek očekuju u budućnosti. Ono što naše potrošače najviše zanima je to gde je Srbija na tom putu i da li idemo u korak s vremenom.
,,Polovnjaci” i dalje izbor broj 1 u Srbiji
Godišnja proizvodnja putničkih automobila u svetu je oko 80 miliona, od čega veliki broj ne pronađe svog vlasnika. I dok evropsko tržište beleži blagi pad u prodaji novih automobila, u Srbiji je zabeležen rast u odnosu na 2018. godinu sa 3,7 novih automobila registrovanih na 1000 stanovnika. Evropski prosek je 30 novih automobila na 1000 stanovnika, a na začelju je Bugarska sa 5 novih automobila na 1000 stanovnika. Da bi naše tržište stiglo začelje EU, godišnja prodaja bi morala da se poveća za oko 9000 vozila. Zaostatak u registraciji novih automobila donekle kompenzujemo uvozom polovnih automobila kojih je registrovano skoro šest puta više od novih. Ono što je zastrašujuće je, pogotovo uzimajući u obzir skorašnja merenja zagađenja vazduha u Beogradu, da je skoro 80% prvi put registrovanih polovnjaka starije od 10 godina, a prosečna starost automobila u Srbiji iznosi čak 16,4 godine.
Po pitanju standarda uvoza najgori smo u poređenju sa našim komšijama. Naime, iako je zabrana uvoza polovnih vozila sa Euro 3 standardom emisije izduvnih gasova najavljena, očekuje se da će na snagu stupiti tek tokom ove godine, dok je u regionu ona već na snazi sa minimalnim dozvoljenim standardom Euro 4 u Crnoj Gori i Makedoniji i Euro 5 u BiH i Albaniji.
Pozitivno je to što je na našem tržištu učešće u ukupnoj prodaji vozila sa benziskim motorima, kao i učešće vozila sa pogonom na plin i metan, isto kao u Evropskoj Uniji. Međutim, poražavajuća je činjenica da u velikoj meri zaostajemo kada je u pitanju učešće električnih i hibridnih vozila, ali se na ovom planu očekuje veliki napredak.
Državne stimulacije – gde ste?
Ono što najviše koči naše tržište, a tiče se učešća električnih i hibridnih automobila, kao i regulacije uvoza polovnih automobila, su državne stimulacije. Regulativa države veoma kasni, a promene se uvode bez ikakvog konsultovanja struke. Države članice Evropske Unije u ovu svrhu su uvele mnoštvo olakšica, od poreskih prilikom kupovine i kasnije registracije, do subvencionisanih cena ovakvih vozila. Olakšice za vlasnike uključuju i razne pogodnosti kao što su korišćenje žute trake, besplatan parking, javni punjači, subvencije za instalaciju punjača ispred kuće. Tu su takođe posebni dodaci za reciklažu starog vozila i razni bonus/malus sistemi vezani za emisije izduvnih gasova.
Paket poreskih olakšica prilikom registracije vozila koji je stupio na snagu u Srbiji vezan je za veličinu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, pa se tako za električno vozilo i hibridno vozilo sa motorom do 1.150 kubika, koja su najmanji zagađivači, dobija olakšica od 1.290 dinara godišnje, dok naši najveći hibridni modeli X5 i serija 7 ulaze u klasu između 2.500 i 3.000 kubika i za njih može da se dobije 114.000 dinara godišnje.
Velike kazne za prekoračenje emisije CO2 okreću proizvođače električnim i hibridnim vozilima
2018. godinu obeležio je, između ostalog, i prelazak na novi sistem merenja izduvnih gasova – WLTP, a ono što je ova promena donela su preciznija merenja koja nam daju realniju sliku o emisijama izduvnih gasova i potrošnji goriva. CO2 emisije novih vozila u Evropi su u roku od 8 godina (2010-2018) smanjene za 14%, a obaveza proizvođača je da ih u narednih sedam godina (2018-2025) smanje za 32% i to mereno ovim novim, realnijim sistemom. Prosečna CO2 emisija novog vozila u 2018. godini u Evropskoj Uniji bila je 120g/km, cilj je da se ta cifra do 2021. godine smanji na 95g/km, a do kraja 2025. na 81g/km.
U Evropskoj Uniji uveden je takozvani CAFE sistem praćenja prosečne emisije CO2 registrovanih vozila i svaki proizvođač će imati zadatak da vodi računa o proseku emisija svih vozila koja proda u EU. Proizvođači će se pod pritiskom ovih propisa u budućnosti sve više okretati električnim i hibridnim vozilima i napuštati velike motore, jer zaprećene kazne po gramu prekoračenja iznose 95 eura, što bi, pomnoženo sa brojem prodatih vozila, primera radi, za brendove BMW i Mini značilo izdvajanje od oko 100 miliona evra za jedan gram prekoračenja zadatih prosečnih emisija CO2.
Budućnost elektrifikacije
U budućnosti nas očekuju velike promene, kako one kroz koje prolazi automobilska industrija, tako i one koje se tiču modela poslovanja. Jedna od najvećih promena koje se tiču samog automobila je upravo elektrifikacija. Elektrifikaciju tradicionalno prate neke brige i dileme kupaca, pre svega u vezi sa autonomijom, koja je zahvaljujući razvoju baterija i smanjenjenju težine vozila dostigla i 400-500km, što predstavlja značajno približavanje vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Značajno je takođe i to što cene ovih vozila padaju, a tu su i uštede na gorivu i održavanju. Prema procenama 2022. biće prelomna godina u kojoj će se ukupni troškovi posedovanja električnog vozila izjednačiti sa troškovima posedovanja vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Mreža punjača za električna vozila se stalno širi, a vreme punjenja se sve više skraćuje. Preko 90% korisnika električnih vozila svoje automobile puni noću, kod kuće, a velika većina to radi na običnoj utičnici. Za one koji pune na javnim punjačima, već sada je moguće vozilo napuniti za cca 35 minuta na brzim punjačima od 50kw, a u Evropi se postavlja mreža ultrabrzih punjača od 350kw koji će kompatibilna vozila moći da napune za svega 5 minuta.
Iako nismo još tamo gde bi trebalo da budemo kada su u pitanju električna vozila, ipak deluje da smo na pravom putu. Prednosti posedovanja električnih vozila su jasne, brige kupaca su sve manje usled kontinuiranog rada na poboljšanju performansi, a na državi ostaje da boljim pogodnostima, olakšicama i određenim regulativama učini ovaj tip vozila još poželjnijim kod potrošača.
Lazar Radanov-Radičev
Product & Price Manager
Delta Motors d.o.o.
