Strategija i planiranje ključ su uspešnog biznisa

Stara japanska poslovica kaže – kada umirete od žeđi, kasno je da razmišljate o kopanju bunara.
Zašto su strategija i planiranje važni, odjednom više nije upitno, zar ne?

Hajde da to primenimo na biznis – strategija u jednoj kompaniji predstavlja put kojim ona želi da iz tačke A dođe u zacrtanu tačku B gde se nalaze svi ciljevi, oni vizionarski i revolucionarni.
Strateško planiranje je važno jer kompanijama pruža osećaj da znaju u kom pravcu se kreću.

Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik Delta Holdinga za strategiju i razvoj odgovara na pitanja o strategiji i njenom značaju za budućnost kompanije.

Da li je biznis strategija zaista tako važna?

Ma koliko da smo iskusni, ma koliko da je neki sistem uigran i uspešan, bez jasno definisanog cilja preti nam opasnost da se izgubimo u moru svakodnevnih aktivnosti. Što je sistem veći, to je i ova opasnost veća.
Operacije koje sprovodimo svakog dana naša su rutina. Rutina koja uzima mnogo vremena i koja ne dozvoljava vizionarsko razmisljanje. Tako se kreira takozvana miopija, ili kratkovidost, koja ne dozvoljava da se vidi šira slika. Ta šira slika više nije samo kompanija u celosti, niti celo domaće ili regionalno tržište; celina koju dobar menadžer sagledava danas jeste ceo svet: tržiste, inovacije, ljudski potencijal. Sve to sada gledamo na nivou cele naše planete.

Kada se izgubite u svakodnevnim aktivnostima, tu je kraj.  Kada shvatite da već neko vreme niste ništa promenili, ništa novo doneli, ni jednu staru naviku napustili, tada je za promene već odavno kasno.

Kako nastaje strategija?

Strategiju kompanije ne može da odredi jedna osoba. Nju ne određuje ni samo bord koji kompanijom upravlja. Smernice i ideje za strategiju trebalo bi da dolaze od svih menadžera, od onih koji su na terenu i u stalnom  dodiru sa tržistima i trendovima, dakle od svih zaposlenih u sistemu, iz njihovog iskustva, zapažanja, otkrića.

Sa druge strane, može da se dogodi da veliki broj ljudi, svakodnevno, aktivno i uspešno radi svoj posao, a da konačan rezultat ne bude ono što smo želeli. Da bismo to izbegli, posao menadžera je da izbegne loše planiranje i da izbegne moguće nerazumevanje oko toga šta je strategija, odnosno dugoročni cilj i interes kompanije. Upravo zbog toga nije dovoljno u timovima imati najpametnije i najvrednije ljude. Čak ni ljude sa najviše znanja i iskustva. Jer, ako im se ne dopusti da učestvuju u izgradnji strategije, da je razumeju i samostalno primene i pretoče u taktiku i operacije, da sebe pronađu u viziji koja je postavljena, onda se kompanija neće dalje razvijati, jer neće imati motivisane zaposlene koji bi trebalo da se, osim svojim svakodnevnim aktivnostima, bave i razvojem.

Iz tog razloga, važno je zajednički oblikovati krajnje odluke, koje se tiču kompanije. Jasno je da se odluke kreiraju na centralnom nivou ali top menadžment je dužan da proces vrati nazad: svaki učesnik tog procesa donošenja odluka mora da se pobrine da ono o čemu se razgovaralo siđe što “niže” u organizaciji – da uključi u ostvarenje svojih ciljeva što više ljudi, na smislen način: da im ponudi da vide svoju ulogu u ostvarivanju kompanijskih ciljeva, da znaju koji je njihov doprinos, da imaju priliku da slave svaki uspeh kompanije.

Kreirati strategiju izazovan je proces. Ljudi se boje pogrešnih odluka. Koji je vaš savet?

Ne može se očekivati da kompanija napreduje uz sitno proširivanje postojećeg programa ili unapređivanje već utvrđenog načina rada – potrebno je uključiti sve kapacitete i kreirati nešto sasvim novo, nešto što ima potencijal da postane kompanija velike tržišne vrednosti.

Da bi takva kompanija nastala, potrebno je da nekoliko desetina pokušaja bude neuspešno. Potrebno je pokušavati, grešiti, padati. Ne plašite se neuspešnih pokušaja!
Pokušavajte sve dok uspeh ne dođe. A on neminovno dolazi samo za one koji su hrabri i ne boje se.

Marija Desivojević Cvetković, Viši potpredsednik Delta Holdinga