Poduhvat koji zaista može da se izmeri – 226,2km volje, snage uma i tela, pomeranja sopstvenih granica. Oni koji su se odvažili, kažu da im je promenilo život. Na svetu ne postoji trka koja može da se uporedi sa onom koju kada završite dobijate titulu „Gvozdeni čovek“.
Bojan Karanović, stručni saradnik za energetsku efikasnost i član Delta Running Team-a, prošlog meseca učestvovao je na trci Ironman – Emilia Romagna u Italiji, zajedno sa još jedanaestoro sportista iz Srbije, što je najveći broj domaćih takmičara ikada na jednoj Ironman trci.
Sa ponosom možemo da kažemo da u našoj kompaniji imamo 3 Ironaman-a, od toga jednu gvozdenu damu, a o njoj smo vam pisali ovde.
PLIVAŠ, VOZIŠ, TRČIŠ
Trka koja važi za najdužu triatlonsku distancu i ujedno najtežu jednodnevnu trku na svetu, uzimajući u obzir sve sportove, sastoji se iz 3.9km plivanja, 180km vožnje bicikla i 42.2km trčanja.
A kako je nastao Ironman?
Izvori (ali i govorkanja) tvrde da je ovaj ultra triatlon nastao kao posledica diskusije! Marinci su raspravljali o tome ko je najizdržljiviji i najbolji u tri discipline.
Rešenje se samo nametnulo – spojiti tri zasebna događaja, The Waikiki Rough Water Swim (2.4 miles), The Oahu Bike Race (112 miles) and The Honolulu Marathon (26.2 miles), u JEDAN!
1978. ulazi u istoriju kao godina kada je održan prvi Ironman na Havajima.
A KAKO JE BOJAN REŠIO DA POSTANE IRONMAN?
„U detinjstvu sam pomalo trenirao košarku ali su me uvek privlačili sportovi na otvorenom. U leto 2007, na nagovor tadašnjeg plivačkog trenera, inače triatlonskog takmičara, odlazim na prvu triatlon trku. To je ujedno bio i moj prvi triatlonski trening i uopšte dodir sa ovim sportom!“
Ubrzo nakon ovoga usledio je njegov odlazak na kadetsku trku u Sivac. Tih 250m plivanja, 12km vožnje bicikla i 3km trčanja ostali su mu upamćeni kao najizazovnija distanca u tom momentu i ovu trku pamti kao najtežu – sve do Ironmana.
Vrlo brzo nakon što je krenuo da se bavi triatlonom, ideja za učestvovanjem na Ironman trci pojavila se kao logičan sled okolnosti. Konkretnija i jasnije definisana ideja dolazi pre dve godine kada je doneo odluku da je to glavna trka i glavni cilj u sezoni 2019.
„Spremao sam se dve sezone i uspeo da ostvarim zacrtane ciljeve. Pre tačno godinu dana prijavio sam se za Ironman i trening potpuno prilagodio tome“.
Motivacija i vodilja tokom priprema bile su mu reči njegovog desetogodišnjeg trenera Fratrića. Pokojni profesor Franja voleo je da kaže „telo može svašta da izdrži, pitanje je samo koliko mu glava dozvoli“.
Vodeći se ovim rečima, njegov sadašnji trener Ivan Grujić i Bojan počeli su sa pripremama. Trenirali su cele godine po planu, povećavali izdržljivost i snagu na dugačkim treninzima vikendom koji su umeli da traju između 6-8h i u tom procesu nikada ne zaboravljajući da Ironman trku završava glava, a da je telo „samo“ sredstvo! Nakon ove posvećenosti, trka dolazi kao svečani čin na kome je potrebno da se pokaže sav taj uloženi trud i rad.
Postavljen prioritet je bila ciljna linija, a ne sat.
„Koliko god da ste spremni i da ste projektovali vreme za koje ćete se naći na cilju ako sve bude po planu, glava je ta koja će da prevagne i odluči nastavlje li se dalje i kojim tempom.“
DAN D
Iako je ranoranilac po prirodi, dan pred trku ne navija sat, već pusti organizam da sam proceni koliko mu sna treba. Taj dan koristi za kraći trening, proveru staze i opreme.
„Nemam odavno tremu pred trku niti problem sa snom, jedino ako promenim vremensku zonu, što sad nije bio slučaj, tako da sam normalno spavao. Kada sam ustao u 05.15h čak sam bio i naspavan.“
Ističe da pred trku ne priča puno i koristi priliku da bude „u svom svetu“ jer na taj način pronalazi fokus i misli o stvarima koje moraju da budu urađene dobro. Za razliku od brojnih sportista ne prati vremensku prognozu i temperaturu vode jer ne voli da se opterećuje stvarima na koje ne može da utiče. Iza njega su godine treniranja u svim vremenskim uslovima i situacijama, pa zna da je spreman na sve opcije.
„Pre starta i na startu trke trudim se da ne mislim puno o stazi i o tome kako može teći trka. U tom trenutku misli ne idu dalje od tog momenta i eventualno prve bove. Bitno je započeti dobro!
S obzirom da se grupe na startu formiraju po brzini takmičara, stao sam sa bržima. Ako se dvoumite, po mom mišljenju, uvek je bolje da se malo precenite i stanete sa bržima, nikad se ne zna, možda vam taj tempo bude odgovarao pa imate bolje vreme, a ako ne, uvek možete lagano da usporite i propadnete kroz grupu“.
00:59:48
Pred njim je bila prva etapa – 3,9km plivanja. U tih gotovo sat vremena stalo je mnogo talasa, morska bolest ali i opekotina od meduze.
„Kao u svakoj krizi tokom trke, kažete sebi da nije lako i ubedite se da je prolazno, a dalje se mora nastaviti“.
05:03:00
Biciklistički deo bila je etapa u kojoj je najviše rizikovao. Krenuo je ranije sa malo jačim tempom. Priznao je da se više puta, tokom tih 180km, pitao da li bi trebalo da ide za nijansu sporije.
„Ne kažem da treba rizikovati po svaku cenu ali je rizik nešto na šta takmičar mora uvek biti spreman. Uostalom, ako treba da se kajem posle trke, više volim da to bude zbog toga što sam nešto pokušao i uradio ?“
03:17:00
Na pitanje da li je hrabrost ili ludost odlučiti da svoj prvi maraton istrči upravo na Ironman trci odgovorio je bez premišljanja:
“Nije ludost! Bavim se sportom od detinjstva, a u triatlonu sam takmičarski od 2008. godine. Bio sam takmičar na kraćim distancama i sa trenerom sam procenio da ću trčeći maratonsku trku u sezoni kad se spremam za IM imati više štete po noge i telo, nego koristi. Godinama unazad, trčao sam „dužine“ svega do 1h 45min ali uvek po šumama Fruške Gore što je daleko teže nego po ravnom. Tako sam i sada uradio jedan trening od 3h trčanja u šumi. Tada sam prešao oko 36-37km bez većih poteškoća i to je bio znak – ako mogu po brdovitom off road terenu da istrčim tu distancu, mogu da istrčim i svoj prvi maraton!“
Na trkama izdržljivosti često pada „mrak na oči“, što nije zaobišlo ni Bojana. Priznao je da mu se dešavalo da završi trku, a da se ne seća mnogih stvari. U tim trenucima iscrpljenosti gubi se pojam o tome gde se nalazite, pa ističe da mu čak ni sat i obaveštenja koja preko njega dobija ne pomažu.
Najkritičnije tačke na Ironman trci bili su poslednjih 10km na biciklu i poslednjih 12km trčanja.
Kao najlepšu uspomenu sa ove trke nosi ciljnu ravninu, onda kada umor nestaje i publika ga nosi do linije cilja i trenutak kada shvatite „postali ste Ironman“…. Ostaje zauvek zabeleženo Bojanovo odlično finišersko vreme od 9h 32min 23sec, što ga čini i najbržim Ironman-om u našoj kompaniji.
Za sve koji razmišljaju da li žele da se upuste u ovaj podvig, Bojan poručuje
„Siguran sam da svaka osoba može da ostvari željeni zacrtani cilj. Možda ne brzo, možda ne lako, možda ne iz prvog puta ali ako neko nešto dovoljno jako želi i radi na tome, mislim da kad tad mora i uspeti!“
A iz Ironmana vam poručuju –
Plivaj 2.4 milje! Vozi bicikl 112 milja! Trči 26.2 milje!
Hvali se ceo život!
Saradnik za interne i eksterne komunikacije, Delta Holding
