JUČE:
Profesor na Univerzitetu Kolumbija.
Jedan od osnivača Nase.
Prvi Srbin dobitnik Pulicerove nagrade.
Kilometraža od početne tačke do ovih dostignuća, neki bi rekli – nemerljiva. Njemu je to ipak pošlo za rukom. Tada mlad, imao je želju da vidi brdo. Kao dete rođeno u bantaskom selu nije imao prilike da upozna bilo šta osim nepregledne ravnice i za taj, za njega veliki uspeh, nije dobio nagradu. Zatim je prodao sve, u vreme velikog mraza, pa čak i svoju jaknu, da bi grleći dimnjak od parobroda posle mesec dana kročio na sanjani komad američkog tla. I ovog puta odlikovanja su izostala. Ove reči ne deluju kao obećavajući šlagvort za nekoga u čiju čast se prvi i jedini put vijorila zastava Srbije na Beloj kući u Vašingtonu, ali on je na to gledao drugim očima:
Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.
Rekao je Mihajlo Pupin davno, a njegove reči ostale su inspiracija i…
…DANAS
Osvrnite se iza sebe, nekoliko godina unazad. Prisetite se svojih želja, planova i razmišljanja.
Mnogo toga se promenilo?
Čak i da ste ispunili tadašnje planove, pitanje je da li biste sada bili srećni. U prirodi mladog čoveka je da želi mnogo, sve i što pre. Život je taj koji vas situacijama iz svakodnevice nauči da to baš i ne ide tako. Bezbroj pari cipela koje ste prerasli ili pohabali mora da se promeni da biste uvideli da je do ispunjenja snova put duži od očekivanog.
Svi znamo priču o kornjači i zecu, kao i naravoučenije: upornost i istrajnost pobeđuju prirodan talenat i prednosti.
Šta su nam još sve rekli kroz basne?
Da budemo marljivi mrav koji razmišlja unapred da ne bismo bili gladni kao veseli cvrčak preko zime. Koliko god da trenutno uživate u V simfoniji, načuljite uši za skrivenu poruku Betovena koji predoseća da ostaje bez sluha. A dva jarca na deblu? Izgleda da nije uvek dovoljno da pametniji popusti, obostrano moramo želeti da nađemo kompromis.
Koliko je ovo primenjivo u stvarnosti? Deluje vrlo jednostavno, ali nismo svi uvek kornjača, mrav i pametni jarac. Osim ako ne donesemo odluku da takvi budemo. Činjenica da smo samo jednom prevagnuli na drugu stranu tasa, možda bi potpuno promenila sadašnji tok stvari. Da li ste dodali koji gram više na levu ili desnu stranu, i da li ste tada bili „hladne glave“, ishitreni, nepromišljeni, prebrzi, spori, pristrasni ili objektivni – nevažno je. Znakova kraj puta ima za one koji žele da ih vide – skrenite levo, ne pretičite, stanite malo, usporite, pažnja – radovi na putu. Hteli to ili ne, imali izbora ili ne, oni vam kroje…
…SUTRA
Čitanje ovog teksta oduzelo vam je nekoliko minuta. Setite ga se ako nekada pomislite da ste u mraku dok bezuspešno pokušavate da rukom pronađete prekidač za svetlo. To svetlo neće upaliti rezultati analize, pouzdane statistike, niti saveti iz široke lepeze literature na teme „Kako da…. (budete uspešni, lideri, dopadljivi…)“, već samo vi sami. Ne preduzeti ništa tj. ne doneti odluku, imaće po vas veće posledice od pogrešno donete odluke. Neka vam želje budu ulična rasveta na putu kojim idete, samo pazite da na nekoj raskrsnici ne ostanete predugo, jer kornjača vam diše za vratom. Ne postoji garantovana prednost. Čak i ako počne sneg da pada, zagrlite taj dimnjak parobroda koji će vas grejati dok ponovo ne zasija sunce.
Vanja Vasilijević,
Asistent u kabinetu, Delta DMD
