Autor teksta je Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik Delta Holdinga. Objavljen je 27.12.2018. u magazinu “Digital Business Review”, koji je pokrenuo magazin Nedeljnik.
Svedoci smo neverovatne revolucije i tehničkog, tehnološkog, ali i socijalnog skoka, toliko velikog da je našem umu, naviknutom na linearna pomeranja, teško da ga uopšte pojmi.
Živimo u eksponencijalnom dobu, u dobu brzih i iznenadnih promena, u dobu velikih prilika.
ŽIVIMO U DIGITALNOM DOBU.
Sve što je digitalno po pririodi je EKSPONENCIJALNO. A ljudski um je, u najvećem broju slučajeva, sposoban da razume samo pojam linearnog, ne i eksponencijalnog rasta.
Zbog ovog disbalansa stvarnosti i naših kognitivnih moći pitanje je koliko ćemo, kao pojedinci i organizacije, kaskati za promenama. Zato nam nema druge nego da “pojurimo” za digitalizacijom. Promene koje sprovodimo moraju da počnu odmah, moraju da budu brze, sveprisutne i korenite.
DIGITALNA TRANSFORMACIJA SVOJU SUŠTINU NE KRIJE U PRVOJ, VEĆ U DRUGOJ REČI OVE KOVANICE.
Radi se o suštinskoj transformaciji u organizaciji: o transformaciji načina na koji sagledavamo okruženje, okolnosti i prilike; načina na koji mislimo, načina na koji planiramo, načina na koji organizujemo resurse i načina na koji radimo. “Digitalna” je reč koja ukrašava ovaj izraz, koja nam ukazuje da nove tehnologije moraju biti adekvatna pomoć pri transformaciji. Ali tehnologija ne inicira i ne oblikuje transformaciju, ona joj pomaže da se realizuje.
Promene moraju da budu pažljivo planirane i osmišljene i njihov krajnji cilj je da suštinski dodamo vrednost onome što naši kupci i klijenti dobijaju od nas.
KAKO TO DA IZVEDEMO?
Revolucija kojoj smo sada svedoci neće trajati zauvek. Imamo veliku i retku priliku da je iskoristimo. Danas je ceo svet naše potencijalno tržište, i to je odlična vest. Ali u isto vreme, ceo svet je i naša konkurencija. Što je, obično, manje lepa vest.
Kako da se od te konkurencije razlikujemo, kako da pobedimo u stalnom “ratu” za naklonost kupaca i klijenata?
Sve što smo do sada znali, sve što smo do sada radili, moramo da okrenemo naopako. Sve što radimo danas nije dovoljno da nam i sutra donese uspeh.
Jedna od definicija ludila glasi: raditi istu stvar ponovo i ponovo i očekivati bolji rezultat. Nije dovoljno da budemo efikasniji, brzi. Potrebno je da uradimo nešto što se niko pre nas nije setio da uradi ili se nije setio da uradi na taj način.
DAKLE, POTREBNO JE DA BUDEMO INOVATIVNI.
A to znači da moramo da idemo ispred tržišta, da ne možemo da čekamo da se tržište “namesti” za nas. Gutenberg je konstruisao štamparsku mašinu 1439. godine, pre nego što su izmišljene naočare za čitanjne i u vreme u koje 90 odsto stanovništva nije umelo da čita. Kada je Benz 1886. patentirao prvi automobil, u Nemačkoj je zakonom bilo zabranjeno voziti i nisu postojale benzinske pumpe.
Tako je i danas: kompanije širom sveta prodaju proizvode za koje nismo ni bili svesni da nam trebaju, stvaraju potrošačke navike i kreiraju nove trendove. Kreiraju budućnost umesto da je predviđaju.
Najuspešnije kompanije budućnosti baviće se oblastima koje pokrivaju “Big Data”, IoT (Internet of Things) i različite oblike veštačke inteligencije (AI): mašinsko učenje, prepoznavanje i procesiranje slika, procesiranje prirodnih jezika… Organizacije koje se bave tradicionalnim industrijama (poljoprivreda, nekretnine, transport, industrijska proizvodnja, zdravstvo, školstvo) neće nestati, opstaće i uspeti samo ako u svoje tradicionalne načine poslovanja duboko inkorporiraju ove oblasti.
Iako sve vreme pričamo o automatizaciji, u centru našeg poslovnog univerzuma je najvažniji resurs i najveća konkurentna prednost – ČOVEK.
Što svet ide dalje u digitalizaciju, veća je i važnija uloga ljudskih veština, kreativnosti, ideja. Roboti su lako zamenljivi, ali ljudske veštine i kreativnost nisu!
Na mudrim liderima je zadatak da talente u svojim organizacijama motivišu i da iskoriste njihove potencijale. U digitalnom dobu mogućnost učenja je najvažnija stvar koja može da se ponudi zaposlenima i kotira se bolje od novca i od pohvale.
Na liderima je da zaposlenima pruže tu priliku. Da (ma koliko to nekada bilo teško) ohrabruju greške. Da budu svesni da najvažniji resurs poslovanja budućnosti – inovativnost – sve vreme igra “stiskavac” sa neuspehom.
Da sebi iznova ponavljaju da u korporativnoj kulturi u kojoj poraz nije opcija, to nije ni uspeh.
Marija Desivojević Cvetković, Viši potpredsednik, Strategija i razvoj
