Za uspeh je potrebna (i) emocionalna inteligencija

Opšte prihvaćen ali pogrešan stav je da je za uspeh potreban jedino intelekt! Naše škole i kultura oslanjaju se isključivo na akademske sposobnosti, zanemarujući emocionalnu inteligenciju i niz drugih osobina koje, takođe, u velikoj meri utiču na našu sudbinu i predstavljaju osnovnu pretpostavku za obrazovanje.
Koliko dobro će neko ovladati ovim životnim sposobnostima od suštinske je važnosti za razumevanje zbog čega jedna osoba u životu napreduje, dok druga, sa istim intelektom, završava u “slepim ulicama”.

Šta je zapravo EI?

Pojam emocionalne inteligencije pojavio se, u psihološkoj literaturi, početkom devedesetih godina 20. veka. Prvi put su ga u svojim radovima uveli autori Peter Salovey i John D. Mayer. Oni su definisali emocionalnu inteligenciju kao

Sposobnost praćenja i razlikovanja ličnih i tuđih osećanja i emocija i korišćenje tih informacija kao vodiča za razmišljanje i delovanje.

Ovaj pojam danas je veoma poznat ali često se tumači na pogrešan način.

Emocionalna inteligencija NIJE samo ljubaznost, osmehivanje i povlađivanje svom sagovorniku. Ovaj pojam podrazumeva i odlučno suprotstavljanje pogrešnom mišljenju i štetnim predrasudama, kao i uspešnu kontrolu emocija. Emocionalna inteligenicja NIJE genetski determinisana i njen razvoj se ne završava u detinjstvu već se ona može razvijati i jačati tokom života.

Ona obuhvata niz specifičnih sposobnosti:

• Sposobnost razumevanja samog sebe (dobar uvid u sebe, svoje potrebe, afekte, konflikte, samoposmatranje)
• Sposobnost emocionalne samokontrole (obuzdavanje afekata, suzbijanje štetnih emocija)
• Samouverenost (samopouzdanje i optimizam)
• Osetljivost za probleme i potrebe drugih (hvatanje teško opazivih signala, predusretljivost)
• Sposobnost razumevanja drugih ljudi (empatija)
• Veština rešavanja međuličnih sukoba (omiljeni su u društvu, dobri su organizatori, uspešne vođe)
• Sposobnost uspostavljanja skladnih prijateljskih odnosa (dobri su kao prijatelji i popularni kao saradnici na poslu)
• Sposobnost rukovođenja grupom

Značaj EI

U poslovnom svetu emocionala inteligencija igra sve veću ulogu i teži da pretekne čist intelekt, stručnost i znanja, potrebna za obavljanje određenog posla.

Pravila se menjaju i nova procena zaposlenih usmerava se ka ličnim kvalitetima pojedinaca, kao što su inicijativnost, empatija, mogućnost prilagođavanja. Podaci koji se temelje na posmatranju 10.000 zaposlenih ljudi na poslovima svih vrsta, ukazuju na značaj ovih kvaliteta i naglašavaju koje sposobnosti treba da poseduju lideri. Pojedinosti variraju od organizacije do organizacije, ali može se reći da su kompetencije emocionalne inteligencije najvažnija svojstva koja određuju izuzetnost.

Emocionalno inteligentni ljudi odlikuju se time što dobro poznaju sami sebe, svoje emocije, razumeju i saosećaju se sa drugima, uživaju u poslu, uspešni su u njemu, imaju skladan porodičan život. Dok su oni koji su lišeni emocionalne inteligencije, tvrdi D. Goleman, nesrećni, neurotični, nepopularni u društvu, usamljeni, neuspešni u braku i na poslu, previše energije troše na svoje konflikte, nezadovoljene potrebe i jalove, destruktivne izlive besa.

Emocionalna inteligencija izuzetno je bitna u različitim sferama života. Istraživanja ukazuju na značaj permanentnog rada na sebi i ličnog usavršavanja kako bi se razvili oni aspekti ličnosti koji doprinose postizanju natprosečnih radnih rezultata.

Tihana Vukašin, Asistent za selekciju, Sektor za ljudske resurse, Delta Holding

*Naslovna fotografija preuzeta sa Interneta.