U jednom beogradskom naselju, na pragu treće decenije trećeg milenijuma, konačno su osvanuli reciklažni kontejneri.
Istorijski momenat se dogodio pre nekoliko meseci, na radost lokalnih pobornika reciklaže, koji su prethodno bili prinuđeni da sa razvrstanim otpadom pešače po nekoliko kilometara ukoliko žele da isti ubace u odgovarajuće kontejnere.
No, entuzijazam nije bio dugog veka.
Nakon svega dve nedelje, na kontejneru za odlaganje plastike osvanuo je natpis jednog od ozlojeđenih lokalnih Don Kihota reciklaže sa slikovitim porukama upućenim pojedincu koji je nadljudskim naporima ugurao kesu punu raznovrsnog smeća u otvor kontejnera na kojem jasno, čitko, krupnim slovima piše PLASTIKA.
Da je ovo izolovani incident, ne bi ozlojeđeni komšija bio Don Kihot, već najobičniji građanin koji, u skladu sa svojom ekološkom svešću, u reciklažne kontejnere odlaže odgovarajući otpad i ne razume one koji to ne čine. Ali vreme je pokazalo drukčije.
Recikliranje kao donkihotovski poduhvat
Nakon nekoliko meseci, kontejneri za odlaganje metala, plastike i kartona postali su najobičnija smetlišta raznovrsnog otpada iz kojih vire poluzavezane plastične kese.
Don Kihot je odustao. I pored šest kontejnera za odlaganje raznovrsnog otpada koji se nalaze na svega deset metara od reciklažnih kontejnera, komšiluk je odlučio da i ove potonje preinači u dobro poznate svaštare i ideju o reciklaži u pomenutom naselju stavi ad akta jednom za svagda.
Većina je presudila.
Da ovo naselje nije izolovani slučaj pokazuju i istraživanja o količini recikliranog otpada u Srbiji. Prema zvaničnim podacima, najveći deo komunalnog otpada završava na deponijama, dok se svega 3% reciklira. Poređenja radi, zemlje Evropske unije su u 2017. godini reciklirale u proseku 30% komunalnog otpada. Statistika je malo bolja kada je u pitanju ambalažni otpad – reciklira se oko 35-40%, ali je ova brojka i dalje daleko ispod standarda EU, koja teži da dostigne stopu od 65% do 2025. godine. Jedan od problema su i nepouzdani i nepotpuni podaci o količinama generisanog komunalnog otpada po lokalnim samoupravama.
Na pragu treće decenije trećeg milenijuma, postavlja se pitanje – zašto je statistika u Srbiji tako poražavajuća? Zašto je ekologija jedna od najbolnijih tema, a poglavlje 27 jedno od najkompleksnijih i najproblematičnijih za Srbiju u eventualnom procesu pristupanja EU? Zašto biramo da ne recikliramo?
Promena sistema ili navika? Možda oba?
Jedan od omiljenih odgovora na većinu nerešenih (i naizgled nerešivih) problema jeste nedostatak sistemskog rešenja – sintagma koja, iako već izlizana od upotrebe, ima svoje uporište u stvarnosti. Tačno je da na polju ekologije postoje brojna pitanja koja treba rešiti na regulatornom i sistemskom nivou. Ali tu se priča ne završava, nego tek počinje. Nije uvek sistem kriv. Nešto je i do nas. Ako na kontejneru upadljivo žute boje stoji jednako upadljiv natpis PLASTIKA, nema razloga da se u istom nađu kora od banane, kutija od keksa i ostaci sardine. Nekada mali korak pravi veliku razliku.
Jedan od pozitivnih primera koji govori da dobre navike i te kako umeju da se usele u našu svakodnevicu je akcija prikupljanja plastičnih čepova u humanitarne svrhe – čep za hendikep. Kako se ova akcija uspešno sprovodi već godinama, u domaćinstvima je vremenom postalo uobičajeno da se, nakon upotrebe, čepovi odvoje od flaša i odlože na odgovarajuća mesta. Kako male eko navike dovode do velikih rezultata, evo još nekih predloga kako da damo svoj dragoceni doprinos očuvanju životne sredine.
Ceger nije samo aksesoar za penzionere
Ceger je sjajna zamena za gomilu plastičnih kesa koje svakodnevno dovlačimo iz radnje i gomilamo po ćoškovima kuhinje. Ova zgodna platnena torba nije samo oprema za pijac’ u kojoj se dovlače paprike za zimnicu, već izuzetno vredna i korisna alatka u borbi za očuvanje životne sredine. Pored toga, ukoliko kupovinu planiramo da obavimo kasnije, tanke, platnene torbe mogu se lako saviti i smestiti u tašnu za posao.
Ako ne recikliraš, reciklažni kontejner nije pravo mesto za tvoje smeće
Bolje je ne odlagati ništa u reciklažni kontejner, nego kontaminirati njegov sadržaj. Ukoliko niste sigurni da u kontejner odlažete odgovarajući otpad, bolje je ne rizikovati. Kontaminacija sadržaja otežava proces reciklaže i može dovesti do toga da čitava jedna serija recikliranog otpada postane potpuno neupotrebljiva i završi na deponiji.
Pre odlaganja, ambalažu treba očistiti. Limenke, staklene tegle, flaše i ostale ambalaže moraju se oprati i očistiti od ostataka hrane pre odlaganja u reciklažni kontejner. Time se izbegava kontaminacija sadržaja, ali i mogućnost da se oko kontejnera sjate glodari i druge životinje koje privlači miris hrane.
Lepe želje nisu dovoljne
Načelno, svi imaju želju da ostave za sobom čistiju i zdraviju planetu. Ali u praksi, nešto se uvek izjalovi. Želje nisu dovoljne, potrebno je da pređu u navike. Za početak, možemo se opredeliti da odvajamo plastiku i staklo. Možemo koristiti torbe za višekratnu upotrebu. Možemo kupovati pametno i namenski, da ne bismo bacali hranu i stvarali nepotrebni otpad. Mnogo toga možemo. Kao pojedinci. Naše male eko navike mogu napraviti veliku razliku u očuvanju ove dragocene planete, koju ostavljamo budućim generacijama za višekratnu upotrebu.
Da li vi koristite nešto od pomenutih alata za zaštitu životne sredine? Postoje li u vašem kraju reciklažni kontejneri? Podelite vaše utiske na ovu temu, radujemo se svakom odgovoru!
Prevodilac
