Ako se razmišljate da li, zašto i kako da počnete da trčite, možda ćemo vam rešiti neke od dilema kroz odgovore na pitanja koje smo postavili našim kolegama iz Delta Running Team-a. Neka i vama trčanje postane stil života!
Sport je veoma važan jer pozitivno utiče na zdravlje i na sve aspekte života. Kada se bavite sportom, imate više energije, više kiseonika u mozgu, veću koncentraciju, bolje se osećate a i izgledate. Predugo sedenje na sastancima i za računarom negativno utiče na naše telo, zdravlje, a često i na raspoloženje.
Posle napornog dana na poslu, većina nas oseća kako bi najradije malo legla da odmori.
Mi smo umorni samo psihički, ne i fizički.
Bez obzira na to što mislimo da bi nam najviše odgovaralo da odmorimo, bavljenje fizičkom aktivnošću, između ostalog i trčanjem, posle napornog dana najbolji je način da povratimo energiju i osećamo se bolje.
Mi u Delti podržavamo naše zaposlene u bavljenju sportom na nekoliko načina. Često se priključujemo humanitarnim i biznis trkama, a imamo i interne grupe koje okupljaju trkače i planinare: Delta Running Team i Delta Hiking Team.
Ove nedelje, 37 naših kolega učestvovalo je na Belgrade Business Run-u. Više o ovoj trci i o tome kako je organizovan Delta Running Team možete pročitati u intervjuu na BBR sajtu.
A šta za naš blog kažu kolege i koleginice o trčanju pročitajte u nastavku.
Zašto trčite?
Miloš Marinković, samostalni projektant programer, IT Delta Holding:
Trčanje je aktivnost koju mogu da praktikujem u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Od opreme, potrebne su samo patike. Kada trčim, prepušten sam sam sebi i svojim mislima, udaljen od svih problema i briga. Trčim svoj tempo, svoju rutu. Osećam se slobodno.
Miloš Zinajić, samostalni projektant programer, IT Delta Holding:
Još od osnovne škole sam zavoleo sport. U mom društvu, skoro svi su se bavili fudbalom, a od pojedinih sam još tada naučio šta znači sportska disciplina.
Naravno, u tom periodu trčanje mi nije bilo zanimljivo, međutim, jednom prilikom razgovarao sam sa društvom o tome kako možemo sve, ukoliko se dovoljno posvetimo.
Tada sam, zbog opklade, istrčao svoj prvi polumaraton, beogradski! Učestvujući na brojnim trkama i zahvaljujući trčanju upoznao sam mnoge fenomenalne sportiste i ljude i obišao sam mnoge države i gradove. Trčanje mi je postala jedna zdrava navika.
Anđela Janković, referent finansija, The Fun & Fit Company:
Trčanje me čini srećnom, oslobađa stresa i inspiriše. Čovek je biće progresa. Nakon trčanja, pogled na svakodnevnicu se menja. Zato što u trčanju najbolje možete da vidite da kontinuiran rad uvek garantuje uspeh. Postavljate sebi izazove, a kada ih pređete, svesni ste da su izazovi na drugim životnim poljima, takođe, rešivi i dobri.
Vojislav Branković, SAP analitičar, IT, Delta Holding:
Trčanje mi pruža nešto što teretana ili bilo koji drugi vid treninga u zatvorenom ne može – stalnu dinamiku koju dobijam promenom terena po kom trčim i uživanje u prirodi tokom treninga, pogotovo kada spremam trail trke. Ta kombinacija vazduha, prirode, dinamičnosti i neretko nepredvidivosti terena mene ispunjava i vuče iznova na nove staze.
Danijela Filipović, knjigovođa, Delta Agrar:
Ništa tako dobro ne “legne” nakon napornog dana kao nekoliko kilometara. Zdravo, lepo… održava i duh i telo.
Koliko puta nedeljno trenirate?
Miloš Marinković: Treniram skoro svaki dan, a što se tiče trčanja, uglavnom 4-5 puta nedeljno. Pored trčanja volim da odem na boks, plivanje i veslanje.
Miloš Zinajić: Svakodnevno, manjim ili većim intenzitetom. Naravno da nisu u pitanju uvek trkački treninzi. U poslednje vreme, sa pojedinim kolegama, razmišljam i o triatlonu kao disciplini, pa su i treninzi plivanja i vožnje bicikla sve češći.
Anđela Janković: Treniram 3 do 4 puta nedeljno.
Vojislav Branković: Zavisi u kom sam raspoloženju, u proseku 3x nedeljno trčim. Kada se aktivno pripremam za neku trku, umem i da vežem 5 treninga nedeljno. Sa druge strane, posle neke velike trke ne trčim i po 2 nedelje, uživam u tim odmorima, odnosno pauzi. Sad se spremam za svoj prvi triatlon, pa sam pored trčanja ubacio i plivanje i vožnju bicikla…
Danijela Filipović: U zavisnosti od svakodnevnih obaveza sada treniram 3-4 puta nedeljno, ranije je to bilo i punih 6, a neretko i 7 dana u nedelji.
Najveći uspeh u trčanju?
Miloš Marinković: Prethodne i ove godine, u okviru štafeta nekoliko puta smo izlazili na pobedničko postolje. To je timski uspeh i to je nešto zaista posebno. Pod svojim sopstvenim uspesima smatram lične rekorde za određene distance.
Miloš Zinajić: Sa ponosom mogu reći da mi je najveće zadovoljstvo to što sam delom uticao na to da se u okviru kompanije formira trkački tim, koji svakodnevno povećava broj članova, učestvuje na mnogim trkama u Srbiji i svetu, ostvaruje rezultate koji prevazilaze amatersko bavljenje sportom.
Anđela Janković: Završila sam trku od 100 milja u Istri na kojoj su se za 45 sati promenila sva četiri godišnja doba 🙂
Vojislav Branković: Meni je lično najveći uspeh završetak trke od 67 kilometara u Istri. Osećaj posle trke varira od “Nikad više” do “Sledeće godine idem veću deonicu”! Kada se slegnu utisci, shvatite kakav ste podvig napravili i koliko ste ponosni na sebe. Takođe, izdvojio bih par osvojenih podijuma sa kolegama, u Zrenjaninu, Kopaoniku, Temišvaru…
Danijela Filipović: Bila sam prvak Srbije 2017. godine u ultra maratonu na 24h , ali zbog izostanka konkurencije neka najveći uspeh bude vice šampion Balkana u polumaratonu u kategoriji 40-45 godina, a zatim i prvak Srbije u kategoriji veterana u polumaratonu 2016. Naravno, da ne zaboravim: dve godine sam bila član ekipe koja je osvojila drugo mesto na Business run trci.
Najbolja trka na kojoj ste učestvovali?
Miloš Marinković: Meni je najinteresantnija bila “Kopaonik Trail race”. Učestvovali smo na ovoj trci 2017. i 2018. godine, a planiramo i ovo leto. Leti najviše volim da odem na planinu, da pobegnem od letnje vrućine. Trka na Kopaoniku od 7km izuzetno je teška i zahtevna. Ima puno uzbrdica i nizbrdica, trči se kroz šumu, preskače se preko potoka i balvana, ali uz svež vazduh i bujnu vegetaciju sve ovo čini trku veoma uzbudljivom. Tu je naravno i sjajno organizovano druženje posle trke.
Miloš Zinajić: Za mene je to trka u Amsterdamu. Za tu trku spremao sam se mesecima u želji da oborim lični rekord u polumaratonu, koji godinama nisam uspeo da dostignem. Kada nekoliko kilometara pred cilj na Olimpijskom stadionu shvatite da je nešto za šta ste se dugo spremali konačno tu, takva trka se večno pamti.
Anđela Janković: Trka u kamenu “Trebinje vertikal” – Održava se u prelepom gradu, veliki je izazov, ne možete da trčite sve vreme jer imate konstantan uspon po kamenju. Organizacija je odlična.
Vojislav Branković: Trenutno se dvoumim između trka “100 milja Istre” i “Ultra trail-a Stara planina”. Na trci u Istri se penjete sa jednog brda na drugo, a na vrhu svakog brda je gradić, sa uskim popločanim ulicama punim ljudi koji vas bodre. Tokom trke na Staroj planini nema navijača (osim divljih konja i ponekog vuka) i dosta je zahtevnija što se tiče uspona, ali vredi. Kad se popnete na najviši vrh Midžor, puca pogled na pola Srbije. Taj osećaj kad ste na vrhu je neprocenjiv!
Danijela Filipović: Što se trka tiče, svaka je lepa i posebna na svoj način. Ja nemam mnogo trka van zemlje, možda Dubrovnik mogu da izdvojim kao najbolju, odnos cene i kvaliteta je neuporediv. Prelep Dubrovnik, trčanje kraj mora i cilj u Stradunu. Benefit koji imate ta dva, tri dana kao trkač je fenomenalan.
Koliko znači podrška kompanije?
Miloš Marinković: Imamo punu podršku naše kompanije i to je zaista od velikog značaja. Pored toga što nam firma plaća kotizacije i obezbeđuje prevoz, izlazila nam je i u susret što se tiče uzimanja slobodnih dana za trku.
Miloš Zinajić: Veoma znači! Mnogi od nas, koji su se pre formiranja trkačkog tima individualno baviil trčanjem, sigurno ne bi imali priliku da učestvuju na mnogim trkama na koje smo zajedno putovali, niti imali priliku da se druže i bolje upoznaju sa kolegama. Osim Srbije, učestvovali smo na trkama u Amsterdamu, Ljubljani, Lisabonu, predstoji nam Valensija. Drago mi je da je u kompaniji sport prepoznat kao bitan segment razvoja svakoga od nas.
Anđela Janković: Delta je velika kompanija, tako da je ovo jedna od prilika da se upoznam i družim sa kolegama iz drugih firmi. Imamo mogućnost da sami predlažemo trke u kojima želimo da učestvujemo. Kompanija nam obezbeđuje učešće u trkama, a često i prevoz. Briga o zaposlenima i osećaj zadovoljstva kada trčim u obeležjima kompanije je ono što mi najviše znači.
Vojislav Branković: Svako ulaganje u zaposlene je nepresušni izvor zadovoljstva istih. Smatram da naša kompanija na ovaj način, promovišući zdrav život, radi fenomenalan posao. Možemo slobodno reći da smo trčeći obišli pola Evrope. 🙂
Danijela Filipović: Podrška kompanije mi zaista znači, lepo je kada u firmi, u kojoj ste zaposleni, podržavaju nesto što radite iz zadovoljstva i to van radnog vremena. O tome sam i na društvenim mrežama puno puta pisala. Zato mi je i svaki pehar uzet pod brendom firme još draži. Uostalom, veći broj trka, medalja i pehara ne bi krasili moju kuću da se prvenstveno Yuhor nije pojavio kao moj sponzor, a sada i sama kompanija koja svim trkačima bezuslovno pomaže.
