Zeleni krovovi

Ako bismo zamolili decu da u najkraćem roku nacrtaju kuću, sasvim izvesno je da će većina to učiniti tako što će spojiti kvadrat i trougao. Tek sa dodavanjem vremena za izradu crteža, usledili bi elementi kao što su vrata i prozori. To ukazuje da je i deci jasno da je krov jedan od najvažnijih konstuktivnih elemenata kuće.

Postoje razne vrste krovova – kosi, ravan, jednovodni, dvovodni, kombinovani itd… A da li znate da se poslednjih godina u projektima u gradovima širom sveta koriste i tzv. ZELENI KROVOVI?

Važno je naglasiti da pojam i njihova primena nisu novijeg datuma – oni su vekovima bili važan deo arhitekture u skandinavskim zemljama i uveliko su primenjivani u mnogim evropskim državama od 60-ih godina prošlog veka.

Sama izgradnja sve viša dobija na značaju i primeni kao jedna od bitnih mera za obezbeđivanje uslova za adaptaciju urbanih sredina na klimatske promene. Tome doprinosi i činjenica da krovne površine u centralnim delovima gradova zauzimaju 20-25% ukupnih površina urbanih prostora, a danas su obavezan element na ravnim krovovima u mnogim zemljama.

Šta je zeleni krov?

Odmah moramo da vas razočaramo – ako na vašem krovu imate naslagane saksije – to ga ne čini zelenim krovom, samo lepim! 😉
Izvođenje zelenih krovova zahteva akciju i simbiozu inženjerskih struka, od arhitekata, građevinaca, inženjera šumarstva i svih drugih u lancu izgradnje jednog objekta, kako bi se izveli na pravilan i bezbedan način. 

Zeleni krov podrazumeva otvoreni prostor prekriven biljkama koji postoji na krovu nekog objekta. Iako na prvi pogled deluje jednostavno, to je veoma složen sistem i ovde sistematsko planiranje predstavlja bitnu komponentu. 

Biljke se ne sade direktno u teren, već preko završne konstrukcije. Konstrukcija samog objekta mora da izdrži dodatno opterećenje krovnog vrta, te se određuje maksimalna težina tereta krova koja ne sme biti prekoračena. Sama montaža treba da se završi u roku od 24h od isporuke materijala kako vegetacijski pokrivači ne bi propali.
Biljke na krovu mogu uključivati busen, travnjak, cveće, povrće, sukulente ili čak drveće.

Vrste zelenih krovova

Mogu se izdvojiti tri vrste zelenih krovova:

Ekstenzivni – Lakši su za izgradnju i njihova debljina je 5-20 cm zbog čega predstavljaju manje opterećenje za krovnu konstrukciju. Oni se ne koriste kao prostor za boravak, već je akcenat na njihovim tehničkim i estetskim vrednostima.

Intenzivni – Podsećaju na tradicionalne vrtove, i njihova debljina je od 20 cm. Oni su skuplji za izgradnju, a pružaju mogućnosti korišćenja kao i bilo koja zelena površina u prirodi.

Poluintenzivni – nastali kao kombinacija ekstenzivnih i intezivnih krovova.

Prednosti zelenog krova

Zeleni krovovi imaju brojne prednosti koje ih čine atraktivnom opcijom kako za velike tako i za manje zgrade i kuće. Bez obzira na veličinu ili namenu, imaju neverovatne ekološke i lične benefite (vegetacija na krovu može imati ogroman pozitivan uticaj na okruženje ali i na vaš bankovni račun 🙂 ).

• Utiču na kvalitet i kvantitet atmosferskih voda – Biljke na krovovima usporavaju oticanje vode sa krovova i deluju kao filter. Leti zadržavaju 70-90% padavina, a zimi između 25-40% u zavisnosti od vrste biljke.

• Umanjuju temperature obližnjih površina i na taj način smanjuju fenomen urbanih toplotnih ostrva (zelene površine u gradovima zamenjuju urbani elementi koji upijaju i zadržavaju sunčevu toplotu i utiču na porast temperature u gradovima) – biljke apsorbuju veliki deo sunčeve svetlosti koja bi se inače pretvorila u toplotnu energiju.

• Poboljšavaju kvalitet života u gradovima – utiču na kvalitet vazduha, unapređuju biodiverzitet, redukuju gradsku buku i povećavaju ukupnu vegetativnu površinu u urbanim sredinama.

• Sprečavaju degradaciju krovne membrane i više nego duplo joj produžavaju vek trajanja. Doprinose i estetskim i ambijentalnim vrednostima urbanih sredina.

• Pružaju veću zaštitu od požara – u odnosu na konvencionalne krovove, zeleni su manje zapaljivi.

• Umanjuju ukupnu potrošnju energije za grejanje i hlađenje – odlična su termička izolacija.

• Obezbeđuju zaštitu od ultravioletnog zračenja – od ukupnog sunčevog zračenja 27% se reflektuje, 60% se apsorbuje od strane biljaka i zemljišta, a 13% se transmituje u zemljište.

• Zelene oaze imaju pozitivan uticaj i na mentalno zdravlje stanovnika – istraživanja su pokazala da ljudi koji rade u zelenom prostoru imaju 12% veću produktivnost od onih koji rade u prostorijama bez biljaka.

Zeleni krovovi u praksi

Brojni su primeri primene zelenih krovova koji imaju za cilj uštedu energije, stvaranje boljih mikroklimatskih uslova, zaštitu biodiverziteta i povećanje ukupne površine zelenih prostora.

Grad Bazel je primenom regulative u oblasti izgradnje, koja uspostavlja obavezu primene vegetacije na krovovima, ostvario značajne rezultate formirajući brojne krovne površine prekrivene biljkama. Danas se smatra jednim od gradova koji ima najveću površinu zelenih krovova.

Čikago je danas jedan od vodećih gradova Severne Amerike u zastupljenosti zelenih krovova sa preko 90.000 m². Zgrada gradske skupštine Čikaga, sagrađena 1911. godine, na svom krovu na  površini od 2.100 m² krije zelenu oazu na kojoj živi više od 20.000 biljaka.

Grad Štutgart je 1986. godine uveo subvencije na zelene krovove, a to je dovelo do toga da je ovaj grad postao lider u toj oblasti sa više od 300.000 m². Više od 60% površine grada je prekriveno zelenilom, a više od 39% je zaštićeno. Od 1989. godine propisi zahtevaju da ih imaju sve zgrade sa ravnim krovom.
Subvencije su omogućile veći broj zelenih krovova i u drugim gradovima – Minhenu, Beču, Amsterdamu, Hagu, Roterdamu.

U Singapuru su ozelenjeni krovovi na 500 zgrada, što je jednako površini od 84 fudbalska terena.

U Tokiju je efekat urbanih toplotnih ostrva zabeležen još 1939. godine, a ubrzani razvoj smanjio je broj zelenih površina u gradu na samo 14%, što je uticalo na promenu politike životne sredine. Uspostavljena je obaveza da privatne zgrade koje imaju površinu veću od 1.000 m² i javni objekti koji imaju površinu veću od 250 m² ozelene 20% krovne površine. U prvoj godini primene ove regulative zeleni krovovi su se skoro udvostručili, a pozitivni rezultati na lokalnom nivou uticali su na sprovođenje revizije nacionalne politike.

Možete pogledati kako oni izgledaju i u Brazilu i Skandinaviji

Gde su zeleni krovovi u Srbiji?

Zeleni krovovi u Srbiju tek su u začetku. Prema podacima koji se mogu pronaći na internetu, u Novom Sadu postoje dve nove zgrade koje imaju zelene krovove, a u planu je primena i na drugim objektima. Svakako, da bi ova praksa zaživela u našoj zemlji, po ugledu na druge svetske gradove, potrebno je menjati politiku životne sredine i time uticati na veću primenu. Kompanija Erker Inženjering osnovala je 2018. godine Nacionalnu asocijaciju zelenih krovova i terasa koja nastoji da proaktivno utiče na svest i veću upotrebu zelene gradnje.

Vratimo prirodu u gradove!

Sve veći uticaj koji savremeni način života u gradovima ima na životnu sredinu zahteva promene, a jedan od načina da prirodi vratimo ono što smo joj uzeli jeste izgradnja zelenih krovova.

Tihana Vukašin
Koordinator za talent programe
Sektor za ljudske resurse